субота, 24. мај 2014.

U lice cenzuri



U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.

U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.

Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.

Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava.

Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.

Zahtevamo transparentno raspolaganje doniranim novcem.

Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.

Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.



Blogovi i stranice:

2389
Akuzativ
Aleksandar Šurbatović
Alжirska pisma
Ana Milanović
Angelina Radulović - Piskaralo
Anita Mitić
Biljana - Samokazem
Bob Lebowski (Slobodan Vladuša)
Boban Stojanović
Constrictoria Boa
cult - B92 blog
DJ Ivica
Dokona popadija
Đorđe Bojović
Edis Đerlek
FCBK
Just Bloggin'
Kontrapress
Luka Božović
Marko Marjanović - Pošteno mu sudite pa da ga streljamo
Milica Čalija - blog
Milja Lukić
Miloš Sečujski - B92 blog
Nemam ime, imam komentar
Nenad Duda Petrović
Nešto sasvim neizvesno
Nikola Ćupas - blog
Novi Sad 2020
Novosadsko ubrojčavanje
Ostavite Teslu na miru
Panonska ludost
Parunova reč
Pavle Ćosić
Pećko pivo
Prešlicavanje
Raša Karapandža
Sajber Vanderlast
Sara Radojković
Savesna
Sistem i lom
Staša Koprivica - 100 lisica
Vazda nešto
VladanBa's Blog
Vladan Slavković - Kraljevo online
Veličković::Blog
Velimir Mladenović - B92 blog
Žene sa Interneta

Građanke i građani:

Nikola Adžić
Stefan Aleksić
Ana Belotti
Ljiljana Bukvić
Bojan Cvejić
Robert Čoban
Snežana Čongradin
Vesna Đukanović
Ratko Femić
Višnja Filipović
Jovana Gligorijević
Jelena Jovanović
Aleksandar Kokotović
Lav Kozakijević
Sofija Mandić
Radmilo Marković
Vladimir Marović
Maja Mićić
Lazar Milovanović
Peđa Mitrović
Sandra Popović
Tatjana Radunović
Aleksandra Sokolović
Zorica Šćepanović
Stefan Šparavalo
Katarina Tadić
Nikola Tomić
Đorđe Trikoš
Maja Vasić Nikolić
Marko Vidojković
Ivan Vlajić
Maja Vrtarić

Sanja Zrnić

четвртак, 22. мај 2014.

Sa druge strane promene žanra

Katarza je jednostavna stvar. Po Aristotelu, gledajući neku predstavu ljudi ne doživljavaju takozvano pročišćenje zbog božanskog umeća pesnika da skuje savršenu dramu već zato što je napravio junaka po sredini, onoga sa kime publika može da se poistoveti da bi kroz njega manje više oplakivala sopstvenu sudbinu. Da strahujući za njega, u stvari strahuje za sebe. Ali, kad se zavese spuste, to se ipak nije desilo nama i osećamo se nekako lakše i izbalansirano. Bili smo humani iz fotelje. Bili smo pasivni posmatrači, publika iz mraka koja pristaje na lošu glumačku igru.

A onda nam se desila promena žanra – država Klitemnestra upala je u publiku da kolje svoje decu, na vratima su nam zakucala Sedmorica protiv TEBE dočekujući nas na koplja. Mnogi oko mene, reagovali su sjajno, brzo, hrabro, suočavajući se akcijom protiv užasa. Nisam heroj, ni čovek od akcije. Ja sam tu i tamo dobacivala maramice nekome ko je na smrt krvario kako bih se osećala bolje iz svoje lože znajući da je Klitemnestri malo teže da se uzvere te prekolje i mene. I tako sam sedela, i gledala u jednu tačku, i razmišljala se – Bože što mi je poznat ovaj žanr– TVOJ ŽIVOT NE VREDI NIŠTA. NULA. NIŠTICA. Kao da ga gledamo na svakih deset do petnaest godina.

Gledamo nabujalu katarzu koja je i previše preskočila rampu i umesto pročišćenja donela paralizu i besmisao. Onu koja mi se smeje u lice: Znaš svi oni ljudi koji su otišli na vreme odavde dok si ti išla u pozorište, e oni su na vreme shvatili da je ovde žanr - tvoj život ne vredi NIŠTA jedan kameleonski žanr koji se nešto baš i ne da iskoreniti kao i da ide u paketu sa nekim podžanrovima.  
Klitemnestra i dalje divlja. Razuzdanija je nego ikad.
Ja i dalje sedim u svojoj stolici. Razmišljam o žanru – TVOJ ŽIVOT NE VREDI NIŠTA i gledam kako se neki mladi ljudi opasno bore da ga demantuju i nekako, u svom tom pokolju u meni se javlja neka nada. Jer ih gledam, i vidim da iz pokolja izrastaju neki novi lideri kojima bih verovala. I neka nova energija koja se ne sme zaboraviti. Vidim ljude koji brane sve ono za šta su se zalagali u teoriji i nekom suludom organizacijom sprovode je u praksu. I mislim da ne smemo propustiti ovaj trenutak da zaista, ali zaista promenimo ŽANR. Ne znam tačno kako, ali mislim da su nas doterali do zida i da nam je to zaista jedina preostala opcija.

Hororična mešavina žanrova NUŠIĆ JE I DALJE AKTUELAN,  TVOJ ŽIVOT NE VREDI NIŠTA, I ŠTA ĆEŠ TAKAV SMO NAROD, će tutnjiti još neko vreme. ALi zaista mislim da ćemo ih zaskočiti kad sve to prođe i zameniti jednim jedinim žanrom –  PO MERI ČOVEKA. Jer jebote, ispali ste takvi ljudi.

Sve vas volim,


S. 

субота, 10. мај 2014.

Sa druge strane ekologije

Opet smo naseli, stalno nasedamo i opet ćemo. Da se razumemo, ja o ekologiji ne znam ništa, u stvari gotovo ništa. Međutim, imam tu osobinu da me nije blam da postavljam neviđeno glupa pitanja i započinjem tako neke razgovorčiće sa svojim prijateljima na koje sam vrlo ponosna a to, sad shvatam, ne govorim često. (VRLO SAM PONOSNA NA SVOJE PAMETNE OBRAZOVANE PRIJATELJE!) Jedan takav razgovor, odigrao se i danas ovog predivnog majskog dana čiji smo pun potencijal iskoristili pored reke. I Begiša možda nema ko zna kakvu arhitekturu, ali je zaista neobično maljav grad u kome su se biljke izborile za kakvo takvo mesto u njemu. (Mislim urbane gradske biljke ipak nisu naivne k'o ove iz unutrašnjosti.) Možda je zbog sve te prirode, a možda zato što je dijagonalno od mene sedela Nada ekološkinja ali začačkalo me je nešto te sam rešila da začačnem po razgovoru, kako sa Nadom tako i sa drugim prisutnima. "Vidi Nado, shvatam da sam debil-laik, i nemoj da se ljutiš, ali ja sad moram da te pitam neke stvari koje će te verovatno iznervirati", rekoh joj. Nadi, preblagoj devojci ogromnog osmeha, širokog čela i sjajnih očiju, (majke mi, oči joj stalno sjaje, ne znam kako) je odmah splasao osmeh, ali je pristala na čačkanje. Valjda sam kao ono dosadno dete koje ne možete da skinete sa vrata, pa mu dopustite da vas jaše, samo da bi posle umuknulo. "Vidi, meni nije jasno kako ste vi, mislim ekologija, dopustila sebi da bude tako kao neki veliki zeleni slon, nešto ogromno i globalno što se stalno spominje, umesto da se infiltrirate na mala vrata i u svakodnevne ljudske živote." Trenutak tišine. "Čekaj, ko su to "vi"?", bilo je njeno prvo vrlo logično pitanje a zatim se i ostatak društva uključio u razgovor. Kada smo konačno rastumačili skrivenu srž mog pitanja i pronašli neki zajednički nivo razumevanja na kome se kapiraju arhitekta - molekularni biolog – pravnik – dramaturg –ekolog već je dosta zanimljivih tema i pitanja bilo pobacano po stolu. Reč ekologija budi više negativnih nego pozitivnih asocijacija kod ljudi u Srbiji, možda i u svetu no to ne znam. Ekologija je često pogrešno shvaćena i ono što najčešće vidimo od ekologije su naravno, ko bi rekao, jeftini marketinški trikovi koji ekologiju upravo koriste kao tog velikog zelenog slona kojim malo paradiraju i onda se na to naravno zaboravi. Posade tri cveta, proizvedu pet ziliona biliona najštetnijih baterija i aj vozdrica. Ekologija zvuči apokaliptično, vezujemo je najčešće za smak sveta i globalno zagrevanje. Ekologija je apstraktna i često se nalazi na platnenom cegeru koji se onda koristi kao modni ukras a ne da se u samoposluzi ne bi uzimale proklete kese! A to je sve jedno sranje tačnije nekorisno đubrivo. Ekologija znači biti pametan i kreativan. Ekologija znači ne biti majmunčija koja ne ume da sabere dva sa dva. Ekologija znači imati integritet i jasan stav, imati muda i raditi stvari na teži način. Eto šta je ekologija. I nema ti tu neke velike filozofije. Da li nama zaista treba Evropska Unija da bismo reciklirali plastičnu ambalažu i zašto je kapital jedne jebene koka-kole jači od brige jedne države za svoju prirodu pa joj dopušta da je ucenjuje i protivi se recikliranju. Zašto ja još uvek pronalazim izgovore umesto da očistim obližnji šumarak i ćošak svog dvorišta u koje se to đubre sliva? I šta da radim sa zilion jebenih plastičnih kutijica u koje mi pakuju suhomesnato a niti pravim kolače, niti imam rodbinu kojoj bih mogla te nepostojeće kolače da šaljem u kutijama. Da ne pričamo o zagađenju vazduha, automobilima i svim blagoslovima koji se nalaze u dve pedale jednog bicikla. Ne dešava se apokalipsa sama od sebe tj to globalno zagrevanje, dešava se jer ti, da baš ti svaki prokleti put uzmeš zilion kesa iz maksija kojima treba samo milenijum da se razgrade, a kako su napravljene da ni ne načinjemo. Znam kasirke su naporne, i po automatizmu ti turaju hranu u kese, ali veruj mi, sa vremenom se naviknu. Apokalipsa čuči u tvom i mom dvorištu i prokleto smo nekreativni ako pod hitno ne nađemo način za sve te kutijice od suhomesnatog. Na kraju krajeva potpuni smo beskičmenjaci ako koci ne pokažemo srednji prst i ne izdejstvujemo recikliranje plastične ambalaže nekako. Eto. Rekoh, laik sam, ne znam puno, al' ovo mi nekako deluje logično. Puno logičnije od toga kad Novak mlatara metlom po bilbordima sa pride prilično diskutabilnim sloganima.
Odoh da zalijem cvetak, vozdrica.