понедељак, 17. фебруар 2014.

Sa druge strane siromaštva

Smatram sebe za siromašnu osobu. Da, smatram, iako imam za osnovne ljudske potrebe, uvek sita, obučena, čista, opeglana, sa krovom pod glavom, luksuzom obrazovanja, čak i knjigu kupim tu i tamo, odem u bioskop.

Ali ja jesam siromašna. Jer siromaštvo nije nemaština, siromaštvo je stanje duha i pre svega nemogućnost izbora.

Ja jesam sita, ali svaki dan jedem istu kašu i ne okrećem glavu kad mi punu kašiku ovsene materije trpaju u usta i teraju da kažem hvala. Jer nemam izbor, ili u meni tinja to ukorenjeno osećanje nemoći, slabosti, muke i manjka perspektive koje me nagoni ka dubokom osećanju da izbora zaista nema. Da sam sterana u ćošak, ali da me u tom ćošku niko posebno ne uznemirava, pa bi trebalo da sam srećna jer nisam na ulici i ne umirem od gladi. Siromaštvo je kada radi sopstvenog mira prestaneš da želiš neke sasvim obične stvari, jer te boli kad shvatiš da je ono što je nekome normalno tebi na granici teško ostvarivog sna.

Siromaštvo je kada konstantno biraš između dva manja zla.
Siromaštvo je kad rušiš golim rukama jedan betonski zid za drugim, i shvatiš da je iza svakog srušenog zida provalija sve veća a izlaz ni na vidiku.
Siromaštvo ponižava i lomi duh kao palidrvca preko kolena.
Siromaštvo je zamka sa dva mamca smeštena u livirint.

Siromaštvo shvataju samo siromašni.

Mi živimo okruženi Marijama Antoanetama, ona nije bila samo tamo neka glupača koja je odvalila glupost, siromašnima svaki dan govore... Ne, nama svima konstantno govore – pa jedite kolače!

I bogami jedemo.  

Siromaštvo nikad neće shvatiti neko nesiromašan, to se živi i to je stanje duha. Nesiromašna osoba će ti reći da si nesposobna i nedovoljno borbena. Nesiromašna osoba ti u stvari neće reći ništa, ona će da eksploatiše tvoju nesposobnost da ne ukradeš, budeš neodlučan, letargičan, zapitan, nealav...

Popustljivost jedne osobe je polje eksploatacije druge.

Siromaštvo je kada te strpaju u kavez ali te pritom ubede da si sam sebe zakatančio i ti im poveruješ.

Siromaštvo nije samo nemaština već duševno oboljenje koje se zataškava plasibo "lekovima".

Siromaštvo je jedina nepremostiva razlika među ljudima. Nije ni boja kože, ni nacija, ni veroispovest, ni seksualno opredeljenje...  


Marija Antoaneta zaista, ali zaista nije razumela, šta nije u redu sa kolačima.


2 коментара:

  1. Zaista lijepo napisano, vjerojatno i ja spadam kao i ti u tu grupu ljudi, a možeš mi vjerovati, poznajem mnogo nesiromašnih osoba i problematika je točno takva kako si opisala. Nema šanse da netko tko nije siromašan razumije drugu stranu. Lijep post. :)

    ОдговориИзбриши