недеља, 22. децембар 2013.

Sa druge strane nedelje uveče

Ljudi sa pravom mrze nedelju.
Ona je, međutim, vreme kada se Cmizdrići širom glava širom sveta osećaju slobodno.
Videla sam se sa prijateljima, pravim, najvećim. 
Cmizdrić je uspavao Pizdića i nesmetano otišao na piće.
U kafiću se našao sa dva prijatelja Cmizdrića. Jedan Cmizdrić je svog Pizdića zaključao u  savršeno arhitektonski uređen kavez koji je toliko lep da je u stvari Cmizdrićev dom. Drugi Cmizdrić je svog Pizdića ostavio da šutira na koš u miru i tišini.
Cmizdrići su bili srećni, malo su ležali jedni pored drugih u krevetu gledajući u plafon, malo su đuskali sporo i neujednačeno. A onda su pogledali na sat i svako se svom Pizdiću pomirljivo vratio u zagrljaj.
Sutra je ponedeljak.

I Pizdići širom glava širom sveta nikad u životu neće priznati da su im te večeri Cmizdrići jako nedostajali, sutradan će im umesto toga brutalno zatezati kravate oko vrata.

понедељак, 16. децембар 2013.

Sa druge strane sive zone

Kada ti predoče Antona Pavloviča,
tako da shvatiš da je pitanje ljubavnog odnosa
pitanje egzistencijalizma,
a najmanje odnosa dvoje ljudi,
kada ti dragi učitelj na hodniku kaže
"Neka tvoj racio bude produžena ruka tvoje intuitivnosti a ne obrnuto",
a sve što ti uspeš da izustiš je par neartikulisanih glasova.
Kada ničim izazvano bakine pare za račune utrošiš na knjigu,
jer osećaš da ti treba ljubav jednog ludog Franca,
makar tiha i nepomična upućena sa noćnog stočića.
Kad ponovo čuješ glasove kojih se ne uplašiš -
tada shvatiš da to u tvojoj glavi nije rat, već igra
tvoja dva stara prijatelja
Pizdića i Cmizdrića, u nepreglednoj sivoj zoni,
i shvatiš još da se zbog toga što pišeš Frojd prevrće u grobu.
No bolje zamišljati Pizdića sa monoklom kako vrišti - razmišljaj, misli, umuj,
i Cmizdrića i njegovu ešarpu za bešenje, koji priča plakanjem,
no plaćati stručnu pomoć parama tvoje bake koje već nemaš.