петак, 29. новембар 2013.

Sa druge strane genetike

Dragi Oče,

Ovo je to pismo koje si, verovatno, čekao sve ove godine.
Ono u kojem ti skidam kapu, da bih stavila svoju kacigu.
Ono u kojem ti govorim ono što zapravo nikada neću, jer zajebano je gledati, svoje ostarelo muško ogledalo.
Zajebano je gledati te kako umireš u staračkom domu koji još uvek nije tvoj i koji će nas tek sačekati.
Da, baš tebe i baš mene, ovo dete rođeno po sredini, znam jer to se vidi po stopalima sa kojima ona više ne može da hoda, jer je kost i koža a kosti su deformisane.
Evo, sad, udahni, spremi se, jer reći ću neizrecivo.
Mislim da si sjajan umetnik.
I jedan od retkih koji danas umeju da veruju u Boga.
Zato te je toliko teško slušati i nešto lakše voleti. Zato ti sve ovo, zapravo i ne govorim.
Nego ti tiho, u sebi, opsujem mater, na sam prizvuk tvog glasa i tvojih dugih propovedi, jer jebem mu i patka i miša, umeš nas uvaliti u žestoka sranja.
Ali ja zaista mislim, da ti si sjajan umetnik i jedan od retikih koji danas umeju da veruju u Boga.
I zato izvini, jer ću te izdati, i tebe i Boga, i verovaću doduše malo više u Njega nego u tebe. Ali, verovaću, jebi ga i u tržišnu ekonomiju. Jer to ti je valjda, došlo, ovo novo vreme, znaš.
To ti je ovaj internet, što ne priznaješ da postoji, ali me teraš da iskomuniciram sa tvojim prijateljima u Singapuru. I ovaj mobilni telefon, đavolja rabota, i jeste, ne kažem, al' kad me tvoja duhovna deca sledeći put budu gušila preko fiksnog dok pokušavam popiti kafu na miru, jer ti nemaš mobilni, rećiću im da obave tu istu đavolju rabotu na nekom drugom mestu, tj narodski – da odjebu.
I izvini što ovoliko psujem, istina, valja i to da kažem javno – to sam na ulici naučila i na onom užasnom fakultetu, jer svašta je danas sloboda umetnička.
Dakle, Oče dragi priznajem, sjajan si umetnik, ali izvini i za ovo: Ja moram i hoću, pustiti te niz vodu. Niz Nijagaru, niz korita Ivanova.
Pustiću te, jer jednog dana, i ja ću biti sjajan umetnik. Jednog dana, koji počinje danas, kada sidro tvoje prikovano u moja leđa otkidam od kičme, i puštam te, jer znam, jednog dana, tim istim vodopadom, Nijagarinim, ja ću ti se vrati ti.

субота, 23. новембар 2013.

Sa druge strane(ne)poslušnosti ili DELJENJE (share)

Mislim da je sve počelo od jednog fejzbuk oglasa. Mlada i perspektivna firma, sastavljena od evidentno pametnih i energičnih ljudi, a koja se bavi internet marketingom, razglašava da im je potreban radnik. (Titula mnogo lepše zvuči, ali i bez obzira na titulu, većina smo samo radnici ispod svega toga.) Ono što mi je bilo jako zanimljivo u svojoj paradoksalnosti je to što su za grafičko rešenje uzeli digitalni crtež stolice na kojoj je srce a na kome piše "welcome". Bitno je još i to, da ta kožna fotelja na točkiće izgleda jako masivno, zastrašujuće i kao nešto što jede slobodu. (Takav utisak ostavila je barem meni.) Ja sam svoje oduševljenje, može se reći i osudu, te zauzimanje kritičkog stava odmah morala da podelim sa svojom boljom polovinom koja je imala jedan mnogo bolji, prizemniji stav: Čekaj, nekome trebaju pare i nekome treba taj posao, pa zar nije bolje da ga dočekaju sa jednim pozitivnim roze srcem, nego da ni toga nema?

I tu je u određenoj meri bio u pravu, jer u celoj toj roze laži u obliku srca, zaista postoji i ta pozitivna dodata emocija zajedništva, vedrine, energije... I to je nešto što će kroz marketing da nam plasiraju banke, "eko" mobilne telefonije, naftne industrije, i tako dalje i tako bliže. A iz nekog razloga, baš tu emociju mi nećemo plasirati sami sebi, za neke mnogo manje bazičnije ali možda i bitnije stvari. Tu vrstu malih srcastih roze laži, kojima bismo se pokrenuli i zapravo počistili đubre iz šumarka u svom kraju, obratili pažnju na stara lica iz najužeg okruženja, pomogli komšiji...

Zašto se mi u stvari, mehanizmima savremenog marketinga ne bismo okoristili u jednom naglavčke obrnutom smeru?

Evo na primer, ja Sara Radojković, dramaturg a delom i kopirajter, ovde zvanično objavljujem da je od ovog trenutka otvorena organizacija/agencija/inicijativa koja će osmišljavati i idejno uobličavati radničke proteste i druge vrste građansko/narodnih neposlušnosti, koje za svoj cilj nemaju ostvarivanje nikakvih nacionalističkih, klerofašističkih, homofobičnih ideja već se bave pitanjima socijalne nepravde i lične odgovornosti. Za sada sam jedina zaposlena, ali ukoliko ste nezadovoljni radnik koji štrakuje glađu već duže vreme, na ivici ste očajanja i razmišljate o tome da sebi odsečete prst, stanite, agencija – FREŠ FLEŠ ART MOB će Vam pomoći da:

1.     Otkrijete prednosti društvenih mreža i njima rukujete
2.     Jasno i sažeto predstavite vaše ciljeve
3.     Atraktivno i jeftino osmislite vid vašeg protesta a zatim i zapis o istom raširite po svim medijima vama dostupnim

Angažovanje agenta se ne naplaćuje, ali bi organizovanje prevoza, smeštaja i hrane bio poželjan. (Ovo važi za mesta van Beograda.)

Sva pitanja, ali i dalji kontakt možete ostvariti preko e-mail adrese freshfleshmob@gmail.com          

Kao ilustraciju onoga što bi rad ove agencije podrazumevao, u amanet i opšte dobro, na ovom blogu ostavljamo jedan kratak scenario za potencijalni freš fleš art mob koji bilo koji od građana Srbije može iskoristiti bez naknade autorskih prava.


Scenario freš fleš art moba: PRVA POMOĆ

Lica:

Jedan Vozač papirnog aviona NOVAK ĐOKOVIĆ, koji će nesmotrenom vožnjom pregaziti nedužnog pešaka

Jedan Nedužni Pešak

Jedan Savesan Građanin koji će nedužnom pešaku ukazati prvu pomoć usput plastično objašnjavajući građanima šta radi kako bi i oni znali za ubuduće.

Mesto radnje:
Neko prometno mesto, kao na primer Knez Mihailova ulica.

Scena I

Nedužni Pešak, veselo šeta Knez Mihailovom, razgledajući izloge, kada ga papirni avion Novak Đoković udari direktno u glavu a zatim i pobegne sa lica mesta.

Nedužni Pešak pada na pod. Prilazi mu Savesni Građanin.

Savesni Građanin:
Ima li lekara, ima li lekara? Dakle, niko ne želi da pomogne. Molim Vas napravite po metar mesta sa svake strane od zgaženog i molim Vas nemojte ga gaziti! – Korak 1. Postupak na mestu saobraćajne nezgode izvršen.

Korak 2, procena stanja povređenog! Utvrđivanje da li je povređeni građanin pri svesti. Desnu ruku stavljam na građaninovo čelo radi mobilizacije vrata, levom rukom realizujem metod – BLAGO PROTRESI I DOZOVI.
Blago protresam, pacijenta. Ne reaguje. Gospodine, građanine, da li me čujete?! Gospodine, vi koji živite u zemlji kojom vladaju ljudi koji su promenili po šest lica, i koja je odavno u metastaziranom obliku kancera a za čije se izlečenje izvode pozorišne predstave poput one sa uzletanjem običnog aviona, umesto da Vas leče. Gospodine, da li me čujete?
(Gospodin ne reaguje.) Gospodine, upotrebiću metod IZAZIVANJE BOLNE DRAŽI.
(Savesni Građanin nanosi fizički bol pacijentu, nema odgovora.)
Pacijent je bez svesti, molim vas zovite 194! Moram da izvršim pregled prohodnosti disajnog puta! Pregledavam da li se nešto nalazi u nosnoj i usnoj duplji. Vadim dakle sva govna koje je pacijent za sve ove godine pojeo od strane ljudi na vlasti, svog šefa i po još nekoga. 
Zatim koristim metodu ZABACI GLAVU PODIGNI BRADU. Nakon toga i metod GLEDAJ, SLUŠAJ, OSEĆAJ.
VIDIM, osobu koja jako loše živi ali čiji stomak se ne pomera, OSEĆAM ništa jer osoba ne diše, NE ČUJEM ništa jer osoba i dalje ne diše. Molim VAs neka neko donese jedan od dva defibrilatora koja imamo na našim putevima od kojih je najbliži onaj na aerodromu Nikole Tesle!
Do tada, pacijenta ručno reanimirati!

Savesni Građanin kreće sa ručnom reanimacijom, pomoć međutim, ne stiže. Kao ni defibrilator. Savesni Građanin ne odustaje od pacijenta. Međutim usled napora, zadobija infarkt, pada na lice mesta, preko pacijenta i zajedno sa njim tiho umire.


the kraj 

уторак, 12. новембар 2013.

Sa druge strane.... Bes i buka

"... Ali uskoro, gledajući u daleku budućnost, žudi da savlada sudbinu poraza koja stalno lebdi nad njim. ... U proceni svojih vrednosti dete nalazi jedno sušto zlo, samo sebi izgleda nesposobno, manje vredno, degradirano, nesigurno. "

Alfred Adler
"O nervoznom karakteru"

-         "Alkohol je stara kurva i tako ga treba tretirati."
-         "Ok, jeste. Alkohol budi to najgore u tebi. Ali odakle to najgore dolazi?"
-         "Od toga što nadogradiš stvar. Što želiš mnogo više. A želiš zbog alkohola. Kada ga nema, racionalan si."

Paligorić/Radojković
Intimno FB dopisivanje


Na tu noć bio je bačen urok. Sa toplim vetrom, te letnje noći u novembru, u gradu koji je okićen za novogodišnje praznike i čiji se stanovnici u majicama u 6 popodne pitaju gde je sunce, u vazduh je stiglo i ludilo. Ili je to ludilo oduvek bilo tu...

-         Monstrume, ti si monstrum. Vi ste svi monstrumi.
-         Ma šta sam ja tebi uradio da ti mene tako zoveš, pa četri kluba držimo nigde više nećeš moći da uđeš.
-         Monstrume.
-         Sad ću da zovem patrolu.
-         E, baki, čekaj stani. Kako se zoveš?
-         Šta te bre boli kurac kako se zovem.
-         Čekaj baki, ej, stani, ej, kako se zoveš?

         *

-         Saro nemoj.
-         Šta nemoj? Šta nemoj? Što me prekidaš kad pričam.
-         Alo, stani.
-    Neću da stanem, nikad više nemoj da si uradio tako nešto. Nisam ja bre svoj ćale ni ti moja keva, kapiraš.
-         Ti to meni pretiš?

      *
- E, nije ok, da ti trezna, mene pijanu tovariš da je ona sjebana jer ja nisam bila tu. On se razvalila i to je sve.
- Ja stvarno ne verujem šta ti meni pišeš. Preumorna sam za ove zavrzlame. Izvini što sam te natovarila, nije mi bila namera.
- E opušteno, ionako si ti uvek najbitnija. Laku noć.

      *

- Ej, ja gledam on seljačinu, ej on mene vuče po podu i to mislim gde, a mene sramota. I užasno je što ovo kažem, ali ja njega bre mogu da kupim. Ja držim njegov život u svojoj šaci a on mene, stoka neobrazovana, odvratna, pregadna, kao nekog jadnika vuče po podu. 

         * 
- Ma šta me gledaš? E, ok, dobro, pobedila si. Ali ja ne znam, kako vi možete. Kako možete. Mi živimo sa ljudima koji nisu ljudi. Sve je sranje. Ne gledaj me tako. Kao da sam ja sama kriva što nisam otišla iz ovog usranog grada. Ništa nije ok. Sve je sranje. Ono su monstrumi. Ti ljudi, nisu ljudi. Mi živimo u svetu koji nije svet.

         *

-         Šta koj kurac. Ti je kao voliš.
-         Volim je.
-         Kurac je voliš.

Početak tuče.

        *

Trola puna pijanih ljudi vucara se kroz grad. Staje na raskrsnici.

Na raskrsnici ljudi leže po podu i tuku se. U glave, stomake, u sve delove tela svim delovima tela.

Trola nastavi svoju putanju. Ortaci su došli sa ortacima kod ovih drugih što nemaju više ortaka.


Opet tuča.