субота, 27. јул 2013.

Sa druge strane deformacije



Ne znaš koliko se želim radovati tvojim bezbrižnim letnjim danima, ali deformisali su me, profesionalno, postala sam rezistentna na vedar pogled na svet.
Ne znam, možda je to zbog toga što danima već slušam o ženama koje imaju svoju tarifu a koja je najčešće felacio po mestu za sedenje u separeu. Ili zato što ulazim u skupa kola i pogledom pržim poglede ljudi koji ni ne pomišljaju da je moj odnos sa vozačem strogo poslovne prirode. Možda je zbog toga što mi je dobro stavljeno do znanja gde mi je mesto jer se za bolje nisam izborila. Jer u datom trenutku nisam bila žensko koje je dovoljno muško da je zabole kurac koji nema. Bila sam samo osoba koja zbunjuje svojim oblačenjem, mislim zašto zaboga ne istaći atribute i čemu te patike, zar nije bolje deformisati skelet obućom za žene.
Nisu me samo oni deformisali. Deformisala sam se sama u nastojenju gajenja para muda koja nemam a koje teram da mi izrastu pomoću autosugestije.
I ne ide loše, da znaš. Prestala sam da plačem. Prestala sam da paničim. Prestala sam da sanjam da sam sezonski radnik na građevini koji smisao svog dana vidi u svom sendviču sa zidarskom salamom i evrokremom, mekom pakovanju "Drine" i "Merak" pivom sa lepoticom, nalik na srpsku majku, na ambalaži. Prestala sam da čitam i slušam muziku, jer je i to za pičke, sve te emocije, opterećuje to. Narušava koncentraciju. Još malo i mrštiću se kako treba, i znaće se način na koji mi se obraća kada dođem sa posla, i niko se više neće buniti na moje odsečne odgovore jer je i ta konverzacija sa ukućanima jedno teško sranje.
Al' jebiga, šta sad sa tobom i tvojim bezbrižnim ljetnjim danima. I šta sa tolikom količinom ljubavi i nežnosti koje lansiraju na visine sa kojih se nevoljno silazi a jebenim buldožerom me skidaju sa tih grana. Kako to, mislim, gajim muda i od skoro treniram mrštenje, šta sad da se mazim koj kurac? Psovanje je oduvek bilo tu, i psovanje u devojke jednako je zbunjivalo kao i nenormalno oblačenje, ali jeftini komik rilif nikad nije i rešenje problema.
Ili mi možda treba još samo malo vremena da se izdeformišem do kraja, tada ću se možda radovati tvojim bezbrižnim letnjim danima, biti bolji čovek i izbaciti psovke iz upotrebe, a možda ću biti neko ko će se zadovoljavati drugim ljudima po jeftinim tarifama. Ne znam, nisam pametna.