понедељак, 16. децембар 2013.

Sa druge strane sive zone

Kada ti predoče Antona Pavloviča,
tako da shvatiš da je pitanje ljubavnog odnosa
pitanje egzistencijalizma,
a najmanje odnosa dvoje ljudi,
kada ti dragi učitelj na hodniku kaže
"Neka tvoj racio bude produžena ruka tvoje intuitivnosti a ne obrnuto",
a sve što ti uspeš da izustiš je par neartikulisanih glasova.
Kada ničim izazvano bakine pare za račune utrošiš na knjigu,
jer osećaš da ti treba ljubav jednog ludog Franca,
makar tiha i nepomična upućena sa noćnog stočića.
Kad ponovo čuješ glasove kojih se ne uplašiš -
tada shvatiš da to u tvojoj glavi nije rat, već igra
tvoja dva stara prijatelja
Pizdića i Cmizdrića, u nepreglednoj sivoj zoni,
i shvatiš još da se zbog toga što pišeš Frojd prevrće u grobu.
No bolje zamišljati Pizdića sa monoklom kako vrišti - razmišljaj, misli, umuj,
i Cmizdrića i njegovu ešarpu za bešenje, koji priča plakanjem,
no plaćati stručnu pomoć parama tvoje bake koje već nemaš.

Нема коментара:

Постави коментар