петак, 29. новембар 2013.

Sa druge strane genetike

Dragi Oče,

Ovo je to pismo koje si, verovatno, čekao sve ove godine.
Ono u kojem ti skidam kapu, da bih stavila svoju kacigu.
Ono u kojem ti govorim ono što zapravo nikada neću, jer zajebano je gledati, svoje ostarelo muško ogledalo.
Zajebano je gledati te kako umireš u staračkom domu koji još uvek nije tvoj i koji će nas tek sačekati.
Da, baš tebe i baš mene, ovo dete rođeno po sredini, znam jer to se vidi po stopalima sa kojima ona više ne može da hoda, jer je kost i koža a kosti su deformisane.
Evo, sad, udahni, spremi se, jer reći ću neizrecivo.
Mislim da si sjajan umetnik.
I jedan od retkih koji danas umeju da veruju u Boga.
Zato te je toliko teško slušati i nešto lakše voleti. Zato ti sve ovo, zapravo i ne govorim.
Nego ti tiho, u sebi, opsujem mater, na sam prizvuk tvog glasa i tvojih dugih propovedi, jer jebem mu i patka i miša, umeš nas uvaliti u žestoka sranja.
Ali ja zaista mislim, da ti si sjajan umetnik i jedan od retikih koji danas umeju da veruju u Boga.
I zato izvini, jer ću te izdati, i tebe i Boga, i verovaću doduše malo više u Njega nego u tebe. Ali, verovaću, jebi ga i u tržišnu ekonomiju. Jer to ti je valjda, došlo, ovo novo vreme, znaš.
To ti je ovaj internet, što ne priznaješ da postoji, ali me teraš da iskomuniciram sa tvojim prijateljima u Singapuru. I ovaj mobilni telefon, đavolja rabota, i jeste, ne kažem, al' kad me tvoja duhovna deca sledeći put budu gušila preko fiksnog dok pokušavam popiti kafu na miru, jer ti nemaš mobilni, rećiću im da obave tu istu đavolju rabotu na nekom drugom mestu, tj narodski – da odjebu.
I izvini što ovoliko psujem, istina, valja i to da kažem javno – to sam na ulici naučila i na onom užasnom fakultetu, jer svašta je danas sloboda umetnička.
Dakle, Oče dragi priznajem, sjajan si umetnik, ali izvini i za ovo: Ja moram i hoću, pustiti te niz vodu. Niz Nijagaru, niz korita Ivanova.
Pustiću te, jer jednog dana, i ja ću biti sjajan umetnik. Jednog dana, koji počinje danas, kada sidro tvoje prikovano u moja leđa otkidam od kičme, i puštam te, jer znam, jednog dana, tim istim vodopadom, Nijagarinim, ja ću ti se vrati ti.

Нема коментара:

Постави коментар