петак, 26. октобар 2012.

Sa druge strane vrednosti



Bezvredni smo. U ovoj zemlji neke stvari nemaju nikakvu vrednost. Znam to. Naravno da znam, al' nekako nikako da prestanem da se iščuđavam. Kako to da ništa vredno ne vredi.. Kako to da sami sebi obaramo cenu... Kako, zašto i šta učiniti?

Čudno je. Nije ovo nikakva epifanija, prosvetljenje... Nije čak ni bunt, ni uzludna konstatacija. Već više nekakav podsetnik. Da mi stoji tu, da ne zaboravim. Kad opet rešim da se predam nečemu cela. Znate ono, krv, znoj, duša pa sve na tezgu. E pa kad sav taj krv, znoj, duša i sve ostalo sa tezge završe na otpadu starog gvožđa po ceni koju će devalvacija dinara, samopoštovanja i samoprezira da pojede, e pa tad da imam barem ovaj tekst. Da kažem sebi – eto, makar je to bio tvoj izbor. Znala si da ideš glavom u zid, pa ne što si se zaletetla nego ni kacigu da staviš.

Ako nekome nije jasno šta se dešava, i čemu sve ovo, da pojasnim malo ljudima u poslednjem redu. 

Na primer, koleginica mi je prijuštila sat i po vremena besplatnog dramskog programa (da to tako nazovem) a ona mi je rekla – hvala što si bila, iako ja njoj treba da kažem hvala. Iako sam i ja uvek ta koja se zahvaljuje što ljudi primaju poklone koje im ja darujem bez ikakve nadoknade. Ali nismo to samo nas dve – mladi i nemladi umetnici i organizatori sve svoje kače, daju, dele, izvode, postavljaju, festivališu, stavljaju – za džabe, i govore drugima hvala. I srećni su ako to nekoga zanima. Jer sve to kao da ništa ne vredi. A vredi, samo ne ovde. Ne u Srbiji.

U novembru idem u Portugal na devet dana. Na radionicu kreativnog pisanja gde će meni platiti, oni meni a ne ja njima, dakle oni meni, da se devet dana predam sopstvenom pozivu, da čitam Deridu, Šopenhaura, da idem u kuću Fernanda Pesoe, da razmenjujem mišljenja i upoznajem ljude. Da bih bila bolja pisac, jer oni misle da ja nešto vredim. Oni misle da književnost vredi, oni veruju da znanje vredi i žele da ga dele sa mnom da bih ga ja delila dalje.

A ja ću da se vratim u Srbiju. Zatećiću verovatno samo praznu sobu i poruku na kojoj pišu ove reči, plus jedno ps.

P.S.
Ugasi svetlo. 

Нема коментара:

Постави коментар