субота, 28. јул 2012.

Sa druge strane ... je interfejs ... unutra nešto teče


krenuti bezvoljno ili je možda bolje ne krenuti bilo gde
ali nikako stajati
namrgođeni čovek oterao me je sa srednjih vrata
mislim da mu je to posao
leto je ali me iscrpljuje
ili su to strahovi
ne pozvana iscrpljenja
ubija me dok umire
naravno niko ne želi
smrt
osim ja ponekad
nezahvalno bedno i odvratno
povodom sebe
mada zapravo povodom nje
njena agonija traje beskrajno
pored nje nema smisla
sportisti i ljudi se raduju na olimpijadi
oni su bolji od drugih i opet se takmiče
prozor niske kuće
Torlak je kao selo u gradu
imaju onaj montažni bazen
ta voda je ustajala
nju su skučili i nikad neće biti more
mrtve bube
kao ukrasi kao zvezde
mrtve bube na vodi
ja volim leto zašto me odjednom prži
i šta je to sa mnom šta je to samnom šta je to sa mnom
sad znam čemu služi ovaj lanac
ne oseća se miris jagnjeta
sigurno su se nekad radovali
radost je bila u jagnjetu
treba ukinuti glagol živet
živeti je sve kad malo bolje pogledaš
kad malo pogledaš sve
ništa ne može biti sve
samo ništa može
zašto opet počinjem
bila sam dobro leti sam uvek dobro
mračna sam samo zimi
zašto opet počinjem
ovo je strah ovo nije stvarno
udahni duboko u hladu kruške
i porasti porasti porasti
u hladu kruške
razmažena si razmažena si razmažena si
ne uzdiši ne drami ne drami ne drami
ja znam starost
ja je znam
meni ne treba aplikacija na mobilnom telefonu
to su izmislili neki mladi perspektivni mladi
ja nikad neću biti mlada perspektivno mlada
ja unovčavam tugu
licemer ja ništa ne znam
prestani leti sam uvek dobro leti je dobro
u kući nema nikoga
nisam joj se javila nedelju dana
moram opraštati sebi
postoje ona pravila na papiru na mom ormanu
torba je teška uliks samo
ne treba mi lek ne treba mi
griža
ne treba mi
savest
ne
stalno
stričev glas
stranci
zategnuti kanap i na njemu veš
sve je u redu premeštena je
iz jednog staračkog doma u drugi
zato se niko ne javlja
opet se raduju
trče pucaju postižu
pobednik ne postoji
ja znam starost
ušla sam u pogrešan autobus
mada nije pogrešan
prepoznaću neku ulicu pa ću da se vratim
nije to čudno samo mi je tako došlo
biću dobro evo prolazi me
uvek prođe
znam da prođe
ekrani su opijati
prija doći kući osim kada boli
treba zvati prijatelje u goste to uvek treba
i možda pivo ne previše zaustaviti se
nikada ne krivi kuče za svoju mizeriju
nisi umorna ideš da trčiš jer je prošlo
sad ga samo izbaci kroz znoj
okupaj se dočekaj prijatelje
džojs će ti oduzeti sedamsto strana života
a dati samo spoznaju da nikad nećeš biti
dovoljno dobar
i da sve staje u scenu sranja gospodina Bluma
i njegove sitne radosti
sitne radosti
leto prijatelji
olimpijadu pravimo sami
smejem se smejemo se
kao da nikada nije ni bilo
straha prženja i ugrejanog katrana
crnog u meni
kad se unovčava tuga od nje se napravi nešto kao trend
imidž kao nešto što se tajno želi
a odvratno je
nego ja sad mogu tako
jer me je prošlo
jer se prijatelji smeju
jer prave balone od pene i dima
balon leti
balon pukne
dim se razbeži
nema pobednika

Нема коментара:

Постави коментар