недеља, 18. септембар 2011.

Finale ili ti kraj

Ok, raduju se ljudi, ali je i tužno nekako. Sledeća je Olimpijada a tamo nas mukica nema. Čini mi se da su naši momci pucali na medalju umesto na OI (a nismo li svi mi?) pa ih je realnost malo našamarala dok je skromni Miljković danas držao mvp trofej zaboravivši da je izjavio da nam šesto mesto realno pripada.

Ne znamo da li su se Gali smorili jer ih je Cezar pokorio, ali su se pošteno borili. Ja sam se smorila jer moj tim uvek izgubi. Mada sam navijala za Gale zbog Žoakima(rekli su mi da ličimo), zato što je Francuski basket NBA za siromašne, i zato što trener Španaca ima mnogo glupu žabarsku frizuru.

Ibaka je postigao samo 4 poena, ali je svaka od njegovih 5 bandži bolela. Trojka Gasolovi+Navaro imali su dvocifreni učinak. Dakle isprangijali su svoje i u tome ih niko nije zaustavio. Ne znam zašto, ali onaj Navaro me nervira od davnina, ili previše liči na Teovickog, dok je Paki za razliku od ove dvojice nekako uspeo da me osvoji. Ne znam... Možda zbog onog surovog prikucavanja na parket koji je popio od Fernandeza pa je proradila ona ženska, dođi da te spasem i podignem sa tog poda, deformacija. Ali ako ga Eva nije spasila, vala ja neću sigurno.

Španci su zasluženo na tronu, kome od ostalih reprezentacija nije jasno šta sve treba da se uradi da bi ih svrgli neka pogleda seriju "Igra prestola", pa nek svo to klanje, prevare, ucene i seks sa kurvama primene na basket. Mada ne znam kako bi seks sa kurvama bio primenljiv, padaju mi napamet samo intimni odsnosi sa par sudijskih arbitara.

Over and out

StrajkAut

петак, 16. септембар 2011.

Uteha u Antićevim muževnim rukama

Devojke, niko ne zna kako je dvadesetdevetogodišnji Pero Antić, visok 2.10, prošao radare košarkaških agenata neprimećen, ali ako volite zatvorski tip muškarca neće proći i vaš radar.
Istina je da se čovek uplaši kada ga vidi u mraku, ali nema ničeg slađeg nego kada se okeše ko majmunče o španski obruč, pa još dvema ručicama zvekne o tablu.
Makedonci nisu imali šanse protiv braće Gasol i raspoloženog Navara. Šteta što i on ne spava sa otvorenim prozorom pa se ne ukoči k'o Tepić, ali šta je tu je.
Međutim, pored basketaške otkačene igre Makedonaca, Mekejleba čiji lukovi prebacuju po dvojicu igrača u isto vreme, Ilijevskeve meke ruke i slatkog lica, oni su za razliku od naših momaka igrali nekako - svim srcem.
Mekejleb je skakao za svaku loptu kao da ga je dojilo neko makedonsko devojče a ne da mu je mama bila basketašica koja je umrla kada mu je tata otišao u rat u Kongu, kako saznajemo od našeg komentatora čiji je optimizam na utakmici Srbija-Grčka bio toliki da ga predlažem za neku psihološku studiju. Ili mu je sat bio pokvaren ili je njegova percepcija vremena iskrivljena budući da je svakog časa očekivao da Neo malo skokne i zameni umornog M.T.-a na mestu pleja.
Sve u svemu, nadamo se da naši neće završiti baš na nesrećnom broju osam, i željno iščekujemo utakmicu u kojoj će se Makedonci boriti za bronzu.

Srbija:Rusija - Zakucavanje mozgova

Ma... Ko je još očekivao polu-finale? Za Makedoniju se nekako moglo predpostaviti. To je jedan ozbiljan tim sa tradicijom... nošenja žuto-crvenih dresova, a neka istraživanja pokazuju da žuta boja stimuliše procenat šuta, na primer.
U ostalom, evo, odbojkaši su prošli u polu - finale. Oni em nose još kraće šorceve, em imaju šansu da se okite nekom medaljom. Zašto bi meni jedan, ne znam, kako se zvaše, Starović bio manje draži od Savonovića? (Osim što Savanovića držim umesto svoje slike na profilu, tepam mu, i čvrsto verujem da on zna koliko je meni stalo do njega, on ne bi nikada više popio ni jednu onakvu bananu kao juče. ALi on to ne zna, i nije on kriv za to, nego ja, mogla sam da mu napišem pismo, ili nešto slično.)
I u životu ima puno razloga za slavlje, zato i jesam iskoristila priliku da malo više popijem sinoć, ne zbog košarke ponavljam još jednom, ni da bi izbrisala Kirlenkovo lepo lice iz sećanja, nego zato što se slavio rođendan druga jednog mog, što me je uvek birao za tim kada smo igrali basket još u osnovnoj. Ukica moj, naučio me o basketu sve što znam, i ovi da izgube na njegov rođendan. (Ako su mogli na Savanovićev doduše, nije baš lepo što se žalim.) ALi, ništa to nije pokvarilo slavlje, ne... Nismo dozvolili da nam činjenica da smo propustili tri prilike da povedemo išta znači, ni devet izgubljenih lopti, ni što pod košem hvatamo svaku treću, kada smo videli Romanu u publici, i srpsko devojče sa šajkačom na glavi shvatili smo da je srpska sloga zapravo ta koja je bitna. I da rusko-srpsko prijateljstvo ništa neće poremetiti, jer ako Kurir kaže da smo zajedno skandirali "Kosovo je Srbija", koga još briga za zakucavanje mozgova, pardon Mozgova.
I to što sam ja pevala mobilnom operateru, koji mi govori da nemam kredita na telefonu, "A i ti me izneveri, dunjo moja", to isto ima veze samo sa tim što volim tu pesmu a stiže jesen, i ništa više. Tako da eto. Prijatno neko veče. Nadamo se plasmanu za Olimpijadu. Zahvaljujem se takođe i mojim fb drugarima što su se sinoć suzdržali od komentara, i što poštujemo osećanja jedni drugih, mada se zbog ovoga realno niko nije potresao.

уторак, 13. септембар 2011.

Sa druge strane oskudacije

Počeo septembar, već je 13., đacima su odavno počele kontrolne vežbe, pa je i studentarija polako krenula da se sprema za novi semestar. I kako sam ja jedna iz tog dela populacije, setih se jedne starogratske, kaže "sve je manje kočijaša i osmeha mojih snaša", ali to nije bitan deo nego kada kaže "snašao se odmah nisam, buran život poče tad. Mnogo svega, malo para." E to – "Mnogo svega malo para, isti problem svaki dan."

Računica je vrlo prosta. Kako mine leto i ja ne mogu da ručavam kod kuće, i potrebne su mi kafe, i javni transport, i imam sve manje vremena, moj budžet srazmerno pada u finansijsku kriptodepresiju. Mladom čoveku se nikako ne isplati da pokušava da uradi bilo šta sa sopstvenim životom.
Te ja stavih prst na namršteno čelo, što se kaže, i smislih neki akcioni plan.

1) Ako ne jedete kod kuće, a niste doplatili bonove u menzi preporučuje se masno&jako. Dakle, burek-pizza (mada je najbolja u NS-u), pizza sa majonezom, ili pizza giros. To sve malo košta, posle toga vam se ne jede dva dana, i dostupno je u svakoj masnijoj pekari.

2) Ako niste stigli da izvadite markicu, a čuli ste da vrebaju ridže anderkaver feat komunalna murija, kada kupite kartu i otkucate je, pre nego što izađete vratite je u automat da drugi mogu da je koriste nakon vas.

3) Kafe. Skupljajte pod jedan plastične flaše. Ukoliko trenirate bejzbol uzmete bilo koju motku iz obližnjeg parka i vežbate udarce, udarajući flaše koje su lagane i ne mogu nikoga da ubiju za razliku od pravih. A pod dva, razmutite Nes u malo vode i mleka, i imate kafu za poneti.

4) Gde izaći? Standardna varijanta, park plus alkohol, koristite lepo vreme. Restrikcije posle deset ne važe ako imate torbu i malko namignete vamo-tamo nekom prodavcu.

5)

a)

Šta sa devojkom/dečkom? Vožnja tim istim GSP-om može biti vrlo prijatna uveče kada je praznjikavo, pod uslovom da su otvorili prozore da izluftiraju, ili su ovi novi sa klimom. Za tih skupih 50 kinti, imate da birate 'oćete li preko reke ili krug dvojke. Međutim, to nije sve. Postoje one fensi prodavnice čokolade (a verujte mi ko omiriše onu čokoladu otvore mu se svakavi apetiti), koje prodaju čokoladu od 40g za recimo 100 kinti. Ali su čokolade toliko dobre, da je meni moja žena kada je jela čokoladu sa đumbirom danas rekla – hajde ćuti, molim te, koncentrišem se. Znači ono idemo, trola, dobra spika, (izbegavajte tramvaje tamo ima dosta kloja), čokolada, i kao – e, ovde silazim, možemo kod mene skinula sam / skinuo sam dobar film sa torenta. (To je takođe besplatno.)

b) Evropsko prvenstvo u košarci. Vrhunski basket. Dalje neću ni da objašnjavam.

Eto, nadam se da sam pomogla. Pitanja i zahvalnice za ove genijalne ideje možete slati na ovajmejlneotvaram@gmail.com
Srdačno,

StrajkAut

недеља, 11. септембар 2011.

Srbija:Turska - Savanović Duško

Srčka i suze radosnice. Neću mnogo da serem, ova pobeda pripada isključivo našim momcima.

Neću mnogo da serem, ali Teovicki - !#%&//(()/%#" da ti #%&/)))&$%#"!#$%&/ onu )(&$""!"##$$%&# a onda "##$&/(&%$"!" nenormalnu "##$&/%$#", bre.

Šta je ono beše rekla moja kornjačica o hrabrosti, e pa potvrdio je u praksi. Bravo i za ostatak tima, bravo za prvo poluvreme i Teovickom, ali "#$&&/%$#"$%&//%$#""$$& onu nenormalnu.

Toliko od mene.

E da, prijateljski savet. Ne gledati basket na Adi. Desiće vam se da tetovirani likovu psuju Turcima majku ustašku-novopazarsku-romsku. Zato hajde u 18h ispred "Ruskog cara", na protest "Ne dam ulice". Ne damo ih takvima.

петак, 09. септембар 2011.

Srbija:Španija - easy like a sunday morning

Hm, da vidim šta sam radila od jutros. Ustala, malo sam opajala kuću, malo odgovorila na mejlove. Popila kafu, da. Malo se izležavala na kauču. Onako, malo se blesavila sa čkodeom. Baš je nešto pala konstatacija, zamisli gledaš meč Srbija:Španija, a nemaš koga da zagrliš. Hevi.

Postoji jedna mnogo lepa knjiga Momo Kapora, kao neka ilustrovana bajka na foru "Malog Princa". Zove se "Sanja". I bavi se Sanjom i njenom srodnom dušom koja je vara i svaki put kada je on prevari ona se smanji, na kraju se toliko smanjila da je on kao starac do kraja života išao poguren sa kucom gledajući u pod.

E sad, mene zanima, ko se našoj reprezentaciji jebe iza leđa pa su iz tekme u tekmu sve manji???

Razumem strategiju, štedimo se za Turke, ali Perovića po imenu Kosta, ću teško ikada moći da razumem na primer. Kao i celokupnu igru naših mladih nada.

Suđenje jeste bilo kurvinsko. Španci deluju na igru k'o sedativ na moju babu kad ga uzme na prazan stomak. Sve u svemu, celokupni doživljaj celog mog podneva svodi se na jednu pesmu:

"Easy like a Sunday morning".

Predlažem tu pesmu takođe za himnu španskog tima, te u usporenom snimku vidim kako Paol šutira sa trojke, loptu kako sporo ulazi u obruč i pesmu koja kaže "I wanna be free to know the things I do all right."

среда, 07. септембар 2011.

Srbija:Litvanija - Lepa košarka, lepi ljudi

Šta reći, a ne zaplakati?

Da boli, boli. Da su bili bolji, jesu.

Ko krene da krivi sudije, neka prethodno Teovickom objasni pojam lepog ponašanja, pojam suđenja domaćinu i neka mu još poruči da se protivničkom igraču pod košem ne skače na krkače. Ja zauzvrat obećavam da ga više neću pomenuti.

Jako mi je teško da pišem u ovom trenutku.

Naši su jednostavno pali, posrnuli. Ne razmišljaju o tome šta će ljudi da jedu kada proizvodi na akciji "napred Srbijo" ne budu na sniženju.

Francuzi nam nisu izgovor. One vlaške babe nas zeznule.

Sve pohvale Krletu, osim za slobodnjake.

Sve pohvale za celokupni litvanski tim. Lepa košarka, a lepi i ljudi bogami. Osim onog Jaskevičiusa, polu goblina polu mašine.
Ne znam šta više da kažem osim da cure treba da traže utehu u lepim zelenim očima što ih dresovi ističu. Eto jedne prednosti kad ste ženskog pola.

p.s.
Večeras me izbegavajte. Biću ekstremno nervozna. Da bih se smirila zamišljaću srednjevekovno mučilište, Šarenca i onu glavatu maskotu u lancima.

понедељак, 05. септембар 2011.

Srbija:Francuska - Ima dana kada ne znam šta da radim...

... Od basketa što mi daje bol,ja ga volim tako silno da umirem, ja ga volim, ali ne znam što.

E tako, kada smo ohladili glave slušajući ovu staru narodnu da rezimiramo:

1)Duško moj, srećan tebi rođendan! I nemoj ništa da se sekiraš, ti si jedna nindža kornjačica, ali si se malko umorio (od čuvanja Dirkenštajna), i sve ti opraštamo, da si ti meni živ i zdrav.

2) Da hoću da likujem nad Teovickovom igrom mogla bih, ali neću, jer nisam takav čo'ek. Niti je on Teovicki, za to mu fali ipak koji centimetar i nešto iskustva. Ok, moram da likujem i spomenem genijalnu poruku koju sam dobila za vreme tekme - Teo izbačen zbog penala, imamo šanse.

3) Takođe čvrsto verujem da je bila umešana neka Vudu magija. Ako je bilo koji Francuz posegao za svojim poreklom i rekao babi da baci kletvu znamo koju bi kletvu baba bacila - Dabog da ti se zamrzla slika a Šarenac ti prenosio utakmicu. (Da ne pominjemo kurve što su izlazile iz obruča.)

4) Jebiga, ko zna zašto je ovo dobro, na greškama se uči, sledeći put će da uđe i Krletu i Rašiću kad treba. Kešelju, svaka čas' a bogami i Markoviću, izgleda da nam je to strategija, Marković zbidži trojku, a Marijanović koji se osušio na onoj klupi zapeva - ko bi reko čuda da se dese...

5) Parkera ne volimo, ali da je bio upravu kada je popljuvao Fibu, tako mu bivše očajne domaćice, jeste. O čemu su oni razmišljali, verovatno nikome nikada neće biti jasno. Današnji rezultati grupe više nego jasno to potvrđuju.

6) Opet nisam bila u poziciji da šmekam likove, ali onaj Noa nije tako loš, kao neki čokoladni Gasol, ko voli taj tarzanski tip muškarca. I Batum se držao sve do onog zavoja.

Ne gubimo nadu, verujemo u naše momke, i sledeći put angažovaćemo i mi naše babe iz Vlaške oblasti da bace koju kletvicu.

Srdačno,
StrajAut




недеља, 04. септембар 2011.

Srbija:Nemačka - moje pesme, moji snovi

Nemačko - srpska ljubav traje još od kada je Novicki bio oduševljen publikom koja je njegovo srebro pozdravila vrlo srdačno. Ljubav se nastavlja, od ove tekme tek ćemo da ih volimo. Onako prijateljski. Čak ni Krle nije posegao za stolicom kada ga je Dirk nesportski faulirao, ali veliki su to dečaci a Dirk lepo vaspitan odma' je podigao ruku u vis.
Bila je prosto milina gledati naše momke kako održavaju stabilno vodstvo tokom celog meča. Nisam pažljivo pratila statistiku, pa sam htela da vam pričam trivije, ali me je opušteni Šarenac pretekao pa ste imali prilike da čujete ko se kupa sa kučetom, kako Novickom stoji kratka kosa, i zašto nije otišao u vojsku. (Mislim da mu to Nemci neće tako lako oprostiti, zato je više ovacija i dobio u Areni.)
Optužena sam bila za seksizam ovih dana, pa ovaj put neću igrače tretirati kao macane, mada svakako moramo pohvaliti šiške iskusnog šutera Štefana Hamana. (Ja komentarišem šiške, moja dva druga konstatuju da izgleda kao iskusni lik iz nemačkih filmova za odrasle - i ko je sad seksista pitam ja vas?)
Teško mi je da hvalim Teodosića. Nemoguće je izbeći broj njegovih skočim-sa-stolice-svaki-put-kad-šibne-loptu asistencija, i isti broj (9) uhvaćenih lopti. Ali taj čovek mora da shvati da ne može protiv Novickog da šutira za tri poena, i da može da gleda u nebesa koliko god hoće, to ne oporavlja moje istrošene nervne ćelije pa makar ga i tri puta onako us... prosrećilo mu se.
Zato ću onako vrlo ženski sa moje strane (i ne seksistički!) pohvaliti tatu Savanovića koji je, kako mi je ćerka jednog trenera nadasve zanimljive ličnosti (lol) ukazala, imao prelepe izjave u kojima je spominjao svoju ćerku i svoju ženu. Brilijantni Savanović, ili Kornjačica, kako mu tepam, osim što je naš najbolji šuter na ovom meču voli da citira Bukovskog te je jednom prilikom izjavio:

"Hrabrost je pitanje stila u momentima kada si potpuno nemoćan."

Danas je bilo daleko od toga. Ovo magično veče možemo zadovoljno završiti jednom simpatičnom pesmicom - http://www.youtube.com/watch?v=WZOBRbVCJL4 - koja kaže you hit me once i hit you back... Momci su ovom utakmicom pokazali da su spremni da idu do kraja, te ćemo nadamo se ovu pesmicu pevati i kada se budemo susreli sa Francuskom.

Do sledećeg čitanja vaša rodno-nekorektna

StrajkAut

петак, 02. септембар 2011.

Srbija:Izrael - Krletova stolica

Rendanje, mlevenje, seckanje, kidanje, pasiranje, žvakanje, preživanje - živaca. A nerviranje nas tek čeka. Međutim, šta bi u ovom trenutku rekla dr. Bejli. Lets get the bigger picture. Šta smo naučili?

1) Crnac na čijem dresu piše BLU, iako ima kretenske patike, nije vaš imaginarni prijatelj sa kartunnetvorka nego vaš vrlo realni neprijatelj koji je u prvoj četvrtini šutirao trojke preko 80%.

2) To što Mačvan igra za Makabi, ne znači da radi u Izraelskom ministarstvu unutrašnjih poslova. Ne može da igra sam.

3) Ako petnaest puta Izraelci naprave mis meč igrajući na sporost naših centara to znači da nije vreme da se ostali igrači uspavaju.

4) Kada Marković da presudnu trojku, nešto sa uređenjem univerzuma nije u redu.

5) Krstiću, aman, svi se sećamo tvoje stolice u utakmici protiv Grčke, ako ti šaban zavali lakat, zašto nasedaš? I čika Dudo, budite mudri deka, tražite tajm aut, vrlo je dirljivo što čuvate našeg hrabrog kapitena koji je stisao zube kada je bilo najteže, ali aman, pa Vi ste barem iskusan čovek.

6) Ko je tu kada zagusti, dragi nam ćale Savan, i ko? Kešelj. Neka se on i Marković cmaču na terenu kada ovaj padne, tako treba, samo da Marković prenosi loptu preko pola a Kešelj je sa trojke šalje u obruč.

7) U meču ovakve tenzije nisam primećivala fizičke atribute, strašni Elijahu (u svakom smislu) je bio neutralizovan.

Pobedi se u zube ne gleda. Momci mogu na zasluženi odmor.


четвртак, 01. септембар 2011.

Srbija:Letonija:Spejs džem

Još jedna utakmica u kojoj su naši momci elegantno otplesali svoj svemriski džem. Svako ko nakon ovog prvenstva ne skine taj crtani sa letećom legendom u glavnoj ulozi nije svim srcem u ovom prvenstvu. Naomi Klajn će da vam priča da je taj crtani jedna velika marketinška kampanja ali vi se ipak setite koliko vam je Duško Dugouško bio drag kada ste ga gledali u tom crtaću. Skoro pa kao danas Duško Savanović koji je pokazao šta zna.
Utakmica je počela nerealno dobro. Kole, koji je skoro naučio da zakucava, je shvatio da samo treba da se popne na prste i vine svoju ručicu prema košu i onome što ga gleda odozgo.
Letonci, to zlatno klasje i rudnik dobrih macana pravilnih crta lica su u jednom trenutku uspeli da se povrate (promašaj Krstića i nerezonska trojka Teodosića).Iako je Blums bio pritisnut lepi Ronald Freimanis (19 skokova i čak 8 uhvaćenih lopti) je nivo Letonske igre držao na solidnom nivou. Treba pohvaliti i Mejersa, ne toliko zbog igre koliko zbog tih lepih okica koje smo sa tugom ispratili na klupu kada je pre Stefana Markovića otišao na klupu zbog 5 ličnih grešaka. Međutim, naši se nisu dali, ni što se tiče razlike u poenima ni što se tiče macana. Rašić i Paunić, bili su melem za bolne oči. Rašić je lagodno pogađao trojke dok je Paunić završio utakmicu onim prelepim alley-oop-om na Teodosićevu asistenciju.

Lepa košarka sa svakog aspekta, još jednom bravo za mlado, sportsko zlatno klasje letonske reprezentacije.