субота, 26. фебруар 2011.

Sa druge strane malenkosti

Rastežeš se. Svaki dan, k'o neko testo. I trebalo bi da si svuda, stalno. Pa umesto kvasca, da bi narastao, piješ kafu, mnogo kafe, pa pređeš na energetske bombone jer imaju kofeina i vitamina, pa usput popiješ i tri crna čaja. I jedeš u hodu, i ne nosiš kišobran kada napolju pljušti. Tako su te učili, od toga se raste. Pa da bi testo onako lepo nabubrelo potrebno je i malo vazduha, i onda krećeš da pričaš, da pričaš dok ne promukneš. Preko telefona, na poslu, na fakultetu, u prevozu, u prolazu. I čini ti se - rasteš.


A onda te pojedu.



Večeras sam slučajno postala vrlo mala.
Rastegnuta, više kao neka žvaka a ne testo, skljokala sam se na jedan poseban kauč. Mišji kauč. Da malo predahnem.
Sasvim slučajno, čaša mleka i vanilice.
Sasvim slučajno, radio 202 noćni program subota na nedelju, "Jazz od ponoći do četiri".
Sasvim slučajno - magija.
Smanjila sam se tako da sam postala mala malecna.
Kao mrva vanilice na rubu čaše.

Mala u prirodnoj veličini.