уторак, 27. децембар 2011.

Sa druge strane prazničnog duha ili ALI teorija

Pegla mi se, zaključila bih pre samo nekoliko dana.

/Ili što bi teoretičari filma rekli kada bi anazilari pegliranje umesto kinematografije, usled psihosomatskih poremećaja a uslovljen projekcijom-identifikacijom te antropokozmomorfnim osećajem dvostruko artikulisanim subivstvovanjem sa sobom i drugima, digestivni trakt je u znak negacije koja bi bila suprotna afirmaciji rešio da obrađenu materiju izbaci kroz organizam pogrešnim putem što će reći kroz oralni a ne analni otvor. (Mali omaž dr. N.D.)/

ALI, ja više ne mislim tako. I dalje mislim da živimo u odvratnom materijalnom svetu u kome se ljubav skriva a mržnja prepisuje intelektu, i idalje su mi praznični kičevi uglavnom samo kičevi i svesna sam njihove marketinške svrhe, međutim otvorila mi se nova perspektiva. (Da, kao što vidite, digestivni trakt mi je proradio i usmeren je ka ovom papiru.)

Ovako... Znate kako se, uvek kada pomislite da će nešto lepo da protekne glatko, uvek nešto izvitoperi i uvek se pojavi to ALI? E, pa tako je i sa negativnim stvarima. Kada pomislite da crnje ne može, to jest kada kažete ubila bih se, uvek se pojavi neko ALI zbog koga to nećete učiniti. E pa praznici bi trebalo da budu to jedno pozitivno ALI u depresiji obučenoj u kolekciju jesen/zima kao njen neizbežan aksesoar. Oni koji će preokrenuti stvari. Ali kako? Pa ne znam za vas ali moje ALI je vrlo konkretno, i vrlo puno preokreće sve u mom životu, balansira ga i daje mu smisao. To su moji prijatelji. I neskromno ću zaključiti, imam najbolje prijatelje na svetu.

Znači, praznično raspoloženje je samo na svojoj površini gola riba u odelu deda mraza, a po teoriji sitnica koje čine život lepim by StrajkAut, praznično raspoloženje je kada osvestiš sebi u glavi koliko si srećan što imaš takve prijatelje uz sebe pa ih u skladu sa time ordenuješ nekim novogodišnjim odnosno Božićnim poklonom (u zavisnosti od religijskog opredeljenja.) Ordenuješ ih zato što te čupaju iz sranja, zato što te trpe, zato što znaju da si sebična kada si depresivna (a depresija je bolest koja može da se leči) i konačno zato što te podsećaju na ono što ti jesi i kao takvu te i vole.

Nositi to saznanje u sebi i veličati trenutak kada ordenujemo jedni druge pažnjom, skromnim i simboličnim poklonima i izdvojenim vremenom u kome smo borbu sa realnošću u Srbiji stavili na pauzu – e to je za mene praznični duh.

Ovim ću i završiti svoje izlaganje. Ukoliko su neki delovi ovog spisa nerazumljivi to znači da naginjem teoretisanju i da bi me trebalo obesiti na Terazijama.

P.S.
Ako to neko uradi neka me obesi svetlećim lampicama, ipak – praznici su.

3 коментара:

  1. Umesto bešenja na Terazijama, ja sam pre za sviranje.
    Inače tekst je divota jedna.

    ОдговориИзбриши
  2. Uopšteno, mislim da bi ljudi bili srećniji da izlaze da sviraju napolje, bilo gde.

    ОдговориИзбриши
  3. :) hvala. da sviraju ili da pevaju dok idu ulicom. ja ponekad pustim glas ako je na mp3 neka dobra pesma. :)

    ОдговориИзбриши