субота, 08. октобар 2011.

Sa druge strane visokih potpetica

Klap, klap. Tup zvuk se čuo praznom ulicom. Opalo lišće i rasuto kestenje. Klap, klap. Koraci konstantni ali nesigurni. Šetala sam kuče, umorna i raspala, baš smo se vraćali kući. Morala sam da bacim pogled u pravcu dolazećeg zvuka, da vidim ko stoji iza tih koraka, koga još ovaj jesenji ali topli dan nije iscrpeo nego ide naokolo i klapće potpeticama. Kakva je to žena? Okrećem glavu, crne kožne cipele, dvanaestica, gole noge jaki listovi, pomalo čudan nesiguran hod. Polako dižem pogled, očekujem da vidim kakvo platno uskoro, međutim njega nema, pred kraj nogu, u butine se urezuje kratak zeleni šorcić. Preko njega prelazi tkanina majice, stižem do lica. Horor. To nije nikakva žena. To je komšinica Mica. Učenica osmog dva. To je komšinica Mica, ona mala buckasta slatka, koja se stidela da ti na ulici kaže zdravo jer momentalno pocrveni. Mica, osmo dva, klapće u dvanaestici dok se klati i zabacuje kosu preko ramena. Uplašila sam se. Nisam smela da prođem pored nje. Okrenula sam se i fokusirala na Šerloka koji se zanimao njušenjem busena trave. Čekala sam da se klaparavi zvuci udalje, da znam da će ući u svoju kuću mnogo pre no što se ja zaputim tom istom ulicom. Posmatrala sam je dok se smanjivala hodajući niz ulicu. Mica, jebote, sa kesom iz butika obuće u kojoj verovatno stoje zapakovane old skul patike u kojima je došla u prodavnicu. Mica, ide ulicom na nogama tridesetogodišnje žene, zabacujući kosu, i više ne crveni, ne crveni dok se klati na visokim potpeticama. Ulazi u dvorište kuće iz koje se dugo nije čula vika brundavog pijanog glasa, ni piskavi glas majke koja ciči. Jebote, Mico, nije tata tuko mamu jer nije nosila dvanaestice nego zato što je pijana advokatska svinja a svet jedno zajebano prljavo đubrište. Jebote Mico ne penješ se štiklama na visine. Zajebi mobilne telefone sa kojih puštaš narodnjake u troli, i zvezde iz žute prežutele jebene štampe, zajebi bilborde i pregladnele manekenke, zajebi žene koje su tu da zadovolje muškarca, zajebi brižne majke koje trpe batine, zajebi proseravanja feministkinja koje ti ne dopuštaju da budeš slaba. Zajebi bre to Mico, budi šta hoćeš, budi i jaka i slaba, nađi muškarca ili nemoj, ali nemoj biti par nogu u kratkom šorcu na dvanaesticama, pa znam te jebote kada si išla u školu sa torbom težom od tebe.
Mico jebem mu, ko te tako nagrdi?

2 коментара:

  1. Zaista božanstveno. Žao mi je što nisam u Srbiji, da idem na promociju tvoje poezije, ali ću čim dođem kupiti zbirku!

    ОдговориИзбриши
  2. jako su mi drago tvoji komentari jer su uvek na moje omiljene tekstove.

    ОдговориИзбриши