недеља, 30. октобар 2011.

Sa druge strane reflektora

Meni moja Jela postavila neka zanimljiva pitanja. Ja odgovorila, i to sledeće:

Na koji način mladi sebi mogu da otvore vrata pozorišnog sveta?
1) Mladi sami sebi mogu da otvore vrata pozorišta jedino ako si nabave dobar francuski ključ pa ih obiju u kasne sate, pokradu fundus i onda naprave predstavu na ulici. Za jednog dramaturga stvar je još teža, jer da bi uopšte pročitali njegov tekst mora da ima uz sebe reditelja koji bi stajao iza svega toga. A ukoliko je taj reditelj mlad, osim što će doći do jako lepe stvari, a to je zbližavanje umetnika u agoniji <3, ni njemu nisu mnogo bolje šanse, osim ukoliko na asistenturama (koje dramaturzi nemaju!) nisu uspeli da se jako dopadnu nekome da bi mu palo napamet tako čudna ideja – hm podržaću mladog čoveka!

Ako uzmemo uobzir manjak manevarskog prostora, da li uopšte postoji mesto gde mladi realizuju svoje ideje?
2) Pa zapravo, postoji sve za šta se mi (mladi) izborimo. I kad već moramo, da sve što radimo, radimo putem štapa i kanapa moćićemo i da smišljamo koncepte koji zahtevaju jednu osobu i jedan kvadratni metar. Naravno da poštujem pojam lične odgovornosti, i ličnog angažmana, ali kada se umetniku konstantno odvlači pažnja od njegovog primarnog posla stvari dakako postaju teže. I naravno da sam svesna golemog neiskustva i nepotpunosti kod mladih, ali kakve to veze ima sa tim što niko ne želi ni da vas sasluša? Ne slušanjem se prave isfrustrirani ljudi a to je najčešće uobražena obest spremna za tiraniju nove vrste čim se dokopa pozornice.


Da li možemo govoriti o novom srpskom teatru?
3) LOL. Ne možemo! Zbog svih gore navedenih uslova, a i pomalo zbog činjenice da sve što je novo pozorišni ljudi tumače kao – novo je sve što je strano, hajde da uzmemo stvari iz njihove prošlogodišnje sezone, možda će razlika u širini meridijana neutralisati tu činjenicu da recikliramo istrošen papir. (Što budimo realni ipak ima ekološku vrednost. Ne sprdam se sa ekologijom - ne želim da kažem da tekstovi prošlogodišnje sezone stranih autora ne valjaju, nego prosto, hajde ljudi prevršljajte malo po svom dvorištu.)

P.S. Čast izuzetcima koji su većinom neki super profesori sa fakutleta. (Ovo ne govorim jer neke od njih imam na fejsu za prijatelje!)

1 коментар:

  1. Vrata se mogu otvarati i kreditnim karticama! Pozorišta, ili inače. True story.

    ОдговориИзбриши