понедељак, 27. јун 2011.

Sa druge strane nekog drugog vremena

Vreme zauastavljam alkoholom. U koliko na taj neki specifičan način gledam na celu stvar sve je vrlo jednostavno, vreme određuju nekakve donesene odluke, mamurna ne odlučujem ništa, sve mi se nekako zamuti i zaliči na pokvarenu izbledelu filmsku traku koja se zaglavila.

Na ručku sam sa retkim još živim primercima ljudi koji su i dalje živi a preživeli silne neke ratove. Moj omiljeni par. Oni sa Konjarnika, pisala sam nekada o njima. Novica je na čelu stola mada ćuti. Rajna govori kelneru da se ona žrtvuje pa zbog muža ne jede luk i da će zato uzeti paradajz salatu, ali kada joj kelener donese salatu bez luka, ona ga vraća jer su sad u restoranu pa ne mora da se žrtvuje. Novica ćuti. Rajna još priča kako je svojoj čistačici naredila da kupi patike i za iste joj dala pare jer nije više mogla da je gleda u starim bušnim. Zaključujemo kako je darežljiva, iako je meni fascinantnija činjenica da je feudalizam još aktuelan. Novica ćuti. Rajna priča o tome kako je generalno duhovita i kako joj baš bude lepo kada ide na pijacu sa tom svojom čistačicom, pa kada sednu na kafu. Novica ćuti. Poželeo je u nekom trenutku da naruči nešto ali Rajna ipak najbolje zna da on voli teletinu sa kajmakom. Ona želi da se buni jer joj je jedan ćevap malo rešiji. Novica joj govori da to nije u redu. Ona je ljuta. Ne želi da ga uhvati za ruku. Novica opet ćuti. Rajna zatim ogovara vlasnicu restorana. Vlasnica restorana se pojavjluje, srdačno se pozdrave. Komplimenti kuće, komplimenti za kuću. Zatim tišina. Meni je muka. Mučna jedna tišina u svakom slučaju. Novica je pročistio grlo. Kao i uvek počeo je sa – znaš cale ima jedna pesma.... nepoznati partizanski autor, na sahrani druga... drug je poginuo... drug se borio za slobodu. Zatim kreće. Ravan ton, hrapav glas, iza debelih stakala oči cakle. Nije ni počeo a oči već cakle.

Ustajte drugovi mrtvi
Iz svoje postalje hladne,
Srbiji kao žrtve
prilaze hijene gladne.

Ja ga gledam. I slušam pesmu petnaesti hiljaditi put, i svaki put slušam pažljivo, i svaki put imam neki >>jebote, tada su se ljudi borili za nešto<< osećaj.

Čeljusti zjape njine
i dah im bliže stiže
pružaju gnusno šape
u crnom grabljivom stroju
a majka Srbija plače
i strepi za decu svoju.

Novica pravi dramsku pauzu. Rajna koluta očima.

Plače jer živi sinovi njeni
prezreše otaca mrtvih
(ovde Novica dodaje da se stih odnosi na četnike)
ponos, obraz i čast,
i borbu očajnu vode
za blago i za vlast.

Novici glas već ozbiljno podrhtava. Naočare magle. Kelner bi da priđe stolu sa mojom troduplom kafom u koju polažem nade, ali ne zna baš kako bi to izveo u tom trenutku. Dosta mu je bilo što za bilo koju porudžbinu ide duplo, Rajna se ne obazire previše na logički ishod svojih neizostavnih poveravanja osoblju restorana.

Dižite iz grobova
bezbrojene glave svoje
aveti crne se kupe
i oko Srbije stoje.

Novica je završio svoju pesmu. Mirniji je. Moram da priznam da mu to dođe kao "Oče naš" kada je izrecituje pre jela odnosno molitva nakon ručka, kada je izrecituje posle. Mada je meni zabranio da se krstim pred njim, a imam običaj to da radim pre jela. Neke stvari njemu nikada neće biti jasne, na primer – Ako Bog postoji, ko je stvorio Boga i moja omiljena – ako izračunamo koliko je samo ljudi umrlo u toku cele istorije i koliko će tek da ih umre do tog izmišljenog vaskrsenja, šta ja mislim gde će sve te duše da stanu tada, i kako će da izgledaju, kao neke mušice? Zato je njemu jako žao što su mene od malih nogu zatrovali tom religijom, i sad je već kasno. Jer njemu je komunizam došao prirodno i po opredeljenju, niko to njemu nije naturao, otac je zapravo bio seljak i generalno je jako malo pričao sa njim, njegovim sestrama i četvoricom braće.

Ja o njima ništa ne znam. Ja zapravo jako malo toga znam. Kada stignem kući bacam se u kreveti i puštam Ludog Konja, (http://www.youtube.com/watch?v=jDGw0MX0dJM) da malo odmorim mozak. Majka mi ulazi u sobu, gasi muziku. Nisam joj jasna. Sklapam oči. Sve mi idalje liči na izbledelu filmsku traku koja se zaglavila.

Нема коментара:

Постави коментар