среда, 04. мај 2011.

Sa druge strane musavog dana

Dođe to tako iznenada, pokvari se vreme, zahladni i posivi. I onda valjda kad nema tog sunca, i ti se nešto umusaviš. Eto, meni je danas, odjednom, samo postalo nešto teško. Šta mi je? Teško mi je.
Sve one uobičajne dnevne obaveze, utrke sa sekundarom, rasporedima i linijama gradskog transporta nešto otežaju. Podgoje se.
Poželela sam da odem u neki wc i da malo plačnem. Onako iz čista mira, terapijski. Ali ne mogu. To radim petkom.
Mogu da jedem u hodu, učim u troli, spavam na klupama, a ne mogu da zasuzim na raskršću, dve ulice pre ulaska u moju. Valjda mi se suzni fond nije napunio a banka mi ne daje odobrenje za kredit, ne izgledam joj pouzdano i nemam žirante.
E onda se Sara u meni podvoji. To mi se dešava nekada. I ova nezadovoljna Sara kaže ovoj u kontroli
– Je li, a zašto ti nas tako loše tretiraš? (Spremna je da započne kavgu, a tek su se jutarnji ratovi oko jurisdikcije nad buđenjem završili zadovoljavajućim primirjem.) Osili se, razmaženica i krene da tereti ovu u kontroli nezgodnim pitanjima.
- E, a kada ćemo da putujemo negde? Zašto mi nikada nismo bili u Parizu, razmišljaš li to o tome?
- E, a kada si me častila nečim lepim? Drveni prsten od 200 dinara se ne računa bezukusna škrta seljanko.
Sara u kontroli, naravno, kreće da smišlja plan.
- Hajde smiri se, napisaćemo pesmu, to ti uvek pomogne, govori joj.
Razmažena kučka je nasela, čak je i naziv smislila, ukrala sa jedne pesme, namršti se i zapisuje – "Youth knows no pain." Međutim, nema kompjuter, već blokče, u troli je zagušljivo a i trasa kojom putuju je tera na prozu, a to joj se ne piše. Eto, ni toliko joj nije omogućeno zarad njenog duševnog balansa.
Sara u kontroli, polako posustaje, gladna je, treba da šeta kuče, a to ni u ludilu ne sme da spomene ovoj drugoj. A i to vreme. Musavo je. Polako mu se prepušta, te se i kukanja ove druge utišava srazmerno.
Poslednji trzaj je bio očajnički sms prijatelju sa tekstom – "Napiši mi nešto lepo". Međutim, hladan dan se nije uvukao u kosti samo njoj. I to je nešto što obe razumeju. Samo eto, malo im se plače, samo malo, a ne mogu, nije petak.
Na kraju su, naravno, pristale na kompromis. Čudan je taj poriv za samo održanjem i strah od ponovnog padanja u depresiju.
Ova u kontroli je završila svoje dnevne obaveze, a evo, ova druga razmažena kuja, sada sedi, završava neku prozicu, ali i dalje pokušava da se izbori za pristojan fond časova posvećenog spavanju.
Međutim, obe se bespovogorno slažu, da dan sutra mora biti lepši, ako ništa, barem manje musav. A i petak je ionako za dva dana.

6 коментара:

  1. Hahah, 'To radim petkom.' Super fora.
    Jebiga, i ja se pitam koji li je kurac nebeskoj direkciji za vreme, kao početak je maja, alo? Možda štajkuju, ili štede struju za sunce, šta li.... A posle sam ja lenj kad ne radim svoj posao.

    ОдговориИзбриши
  2. Paaaa, lepo je, kada je lepo vreme a ti imaš bajs koji radi. Na pr. :)

    ОдговориИзбриши