недеља, 10. април 2011.

Sa druge strane gorčine ili malo zrno Sofije K

Sofija je bila dražesno, ljubopitljivo dete, premda je u mladosti najčešće nailazila samo na poteškoće.
Sofija K nije znala ko su joj roditelji.
Sofija je lutala ulicama hvatajući prolaznike za ruku.
Prolaznici su se ljubazno osmehivali. Po neko joj se i divio.
Sofiju nikon nikada nije odveo kući za stalno.
Sofija K nije uočavala svoje, izgleda, tako nepremostive mane.
Sofija se uvek snalazila. O njoj niko nije ni trebalo da se brine.
Sofija K vrlo je dobro uočavala stvari.
Sofija K je uvek dobro videla. Kroz tebe, kroz mene.
Sofija je želela da se smeje. Sofija je želela da grli jako. Sofija je želela da peva, da igra, da skače sa tramboline u nebesa.
Ali Sofija K je uvek dobro videla – kroz tebe, kroz mene.
Sofija je gajila jedno malo crno zrno u dnu srca. Olovno, teško.
Sofija se ipak smejala.
Sofija je bila jaka. Teško olovno zrno, nosila je u tišini.
Sofija K je vremenom zavolela tišinu.

Нема коментара:

Постави коментар