понедељак, 30. август 2010.

Sa druge strane svetle tačke

Znaš ono, kada se sve oko tebe raspada. Gde god se okreneš. A ti se trudiš da budeš pozitivnA, i konstantno pričaš sa sobom, i ne slušaš tužnu muziku. Kada te napadaju spustiš glavu, ćutiš, gutaš i radiš. I baš kada si na ivici raspadanja, pojavi se jedna mala svetla tačka. U obliku košarkaške lopte, na koju si skroz zaboravilA. Počelo je svetsko prvenstvno u basketu.
E tada, ti dobijaš svojih sat vremena dnevno.
Tvojih sat vremena da kažeš svetu da odjebe, jer je u tom trenutku najbitnije da lopta uđe u koš. Dobijaš svojih sat vremena da skačeš, psuješ, zaklinješ i bodriš. Tvojih sat vremena za sve promašene pogodke, uspešne asistencije i srpske zetove.
Tvojih sat vremena, bezobzira što će neki da kažu da je to samo glupa igra na koju uzaludno trošiš vreme.
Za razliku od stvarnog života, u ovoj igri se znaju pravila, i stvari mnogo više imaju smisla.

субота, 28. август 2010.

Sa druge strane pijanstva

Pijan si tek onda kada možeš da napiješ zadahom. Tek onda kada bi se pre zakunuo u vinjak no u rod rođeni. Tek onda kada hodaš ko po magli a u stvari ideš da u zoru kucaš dečku na vrata, jer je to u tom trenutku imalo smisla. Jer tada nekako sve ima smisla.
Pijan si tek onda kada prijateljima govoriš najskrivenije stvari kao da im prepričavaš dnevne vesti. Jer se sutra o tome neće pričati, samo će možda koji stisak ruke biti jači, zagrljaj duži za koji sekund.
Pijan si tek onda kada se mimoilaziš u kasne sate sa jednako pijanim prolaznicima koji urlaju i dobacuju, ali te nije briga, znaš da su jednako slabi kao ti.
Pijan si bio tek kada ovo sutra mamuran pronađeš u "draft"-u, pa objaviš na blogu kao da je najobičnija beleška. Jer, kao sutra je novi dan.
Pijan si bio tek onda kada se sutra pretvaraš da je sve u redu.