недеља, 07. новембар 2010.

Sa druge strane rasprave

U pravu si prijatelju. Ljudi=ego=zadnje namere. Zadnje namere i prednje misli. Nego druže (izvini što te oslovih drugačije), zašto si obučen sav u crno, i zašto se smeješ samo na grube šale? To te ne umara? Zapravo da, mislim da shvatam. Crna je mekana boja. Ne, crna nije boja. Crno je otklon, jaz, ograda. U crnu se uranja. Crna neretko prija. Ali ja volim loše sklopljene boje, i volim da se igram sa izborima iako uvek odaberem pogrešni.
Jasno je, i ti i ja volimo poeziju, ne znam za tebe, ali to je moja potreba za lepim.
E, smešno mi je kada mi neko kaže da sam lepa. Znaš li šta je meni najlepše na meni? Moj znoj. Da, da, znam, po tebi trud nije kvantitativan pojam. Po tebi, trud zapravo nije ništa sam po sebi. Ti najviše voliš posebne ljude, a ja opet kažem, najlepša stvar na meni je moj znoj. A najlepši čovek onaj koji crvenog obraza okreće i drugi, onaj koji pada i posrće, onaj koji plače mrveći zemlju šakama usput pljujući je iz usta. Takvi takođe i ustaju. Takvi se nekada i smeju. A kada se smeju... Eh, moj druže, kada se takvi ljudi smeju...
Znaš, privilegija je pričati sa tobom, voditi takozvanu raspravu, mada je Drina i dalje kriva. Ti si, rekla bih, mizantrop, ja mazohista, a istina verovatno negde na sredini.
Ili smo jednostavni oboje ludi. Kako i ne bismo, oboje volimo poeziju.

4 коментара:

  1. Ova priča oko "znoja" me podseti na onu notu> trud vs. nadahnuće u Poovoj "filosofiji kompozicije".

    ili sam samo ponovo lud :D

    ОдговориИзбриши
  2. pih, znao sam da je to u pitanju. nadalje kad nisam siguran> mute! :D

    ОдговориИзбриши