среда, 17. новембар 2010.

sa druge strane panike

to je onda kada ti postanu kristalno jasne apsolutno očigledne stvari kao ta da si na primer treća godina studija i nemaš veze sa životom nemaš veze a vreme leti i proleće i preleće i odleće i sve istinite jebene otrcane fraze a ti ne znaš ni šta ni gde ni kako i odjednom su ti jasne očigledne stvari pa se malo bolje pogledaš pa kreneš da usisavaš sobu pereš sudove sređuješ orman jer te nešto steže i želiš da se umoriš pa da ne misliš pa da prodišeš i sve kao treba i sve kao nešto radiš a u stvari se ne skidaš sa jebenog fejzbuka jer ti tamo izgleda da ima neke perspektive i očajnički želiš po neki crveni kvadratić koji će reći da se nekome sviđaš i proganjaš bivše duhove i nerviraju te njihovi statusi veza pa ponovo pogledaš sebe i sve svoje ujebano završene veze jer ti je uvek falila neka daska u glavi i nikada nisi bio zadovoljan osim kada imaš priliku da radiš stvarno radiš ono što voliš ali ti ne daju samo srećnima daju samo srećnima daju srećni nisu nemirni srećni ne kucaju manično redove reči bez ikakvog znaka interpunkcije oni se drže za ruke i imaju posao a ti se pitaš da li je normalno što si patološki vezan za kuče i ideš sa njim ušetnje i želiš da se izgubiš zauvek izgubiš
muzika treba mi muzika i da možda legnem na patos i buljim u plafon jer ne znam zašto to nekada pomaže to i flaša crnog vina darko flaša crnog vina darko flaša crnog vina darko flapša crnog vina to nekada pomaže

...i sva ta pitanja
vode do svitanja
ti što su odgvor znali
tamo su ostali
a ti sreću suzama zali
uzmi a ostavi....

Нема коментара:

Постави коментар