недеља, 03. октобар 2010.

Sa druge strane šarene laži. Tišina.

Gledao ju je.
I činilo joj se kao da je gleda sopstvena slika, vremenom izbledela.
Plave oči caklele su se uprte u nju. Ka njoj.
Snažno. Gotovo moleći. Ćutala je.
U šarenilu svega oko nje, ta plava - gotovo zelena, zbunjivala ju je. I nije mogla prevaliti preko usana, ništa više.
Ništa osim stiska ruke, gotovo bezbojnog.

Ne može se biti bezbojan u vrišteće drečavom svetu. Niti plav, a zapravo zelen.
Ne može.

A sve što je trebalo da kaže je - da će sve biti u redu. Mala. Šarena. Laž.
Ćutala je. Ćutala je i kada ga je pronašla mrtvog. Tako bezbojno mrtvog.

Tišina je tada obojila svet.
Tišina i "Goldbergove varijacije".


http://www.youtube.com/watch?v=8U9iXnbBo8c&feature=related

2 коментара:

  1. Ne znam da li vam je ime Sara, ali osećam potrebu da Vam se obratim imenom. Dakle, Sara ovde kod Vas ima šta da se pročita :) Baš mi se sviđa Vaš stil...

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala! :)

    P.S.
    Zovem se Sara, i smatram se nedostojnom persiranja :D

    P.P.S.

    Imam haskija, zove se Šerlok i meni i njemu se jako dopada tvoj post Minnie :)

    ОдговориИзбриши