уторак, 19. октобар 2010.

Sa druge strane ljubavi. One prave.

On je moj dečko. Ima dva plava oka. Najlepša oka.
Volim i njegove uši. Ponekada ležimo na krevetu, možda slušamo neku muziku, on možda glođe moju ruku, ali ja sigurno buljim u njegove uši. One su toliko savršene, da mi se ponekada čini da predstavljaju dokaz da Bog postoji. Stoje uspravno, beskrajno su mekane i nežne, unutra imaju bele a spolja sive dlačice, i savršeno koordiniraju ,kao krila nekog malog aviona za oprašivanje komaraca, kada kao ludi trčimo po kraju.
Mi se jednostavno volimo. I razumemo.
Samodestruktivni smo na nama svojstvene načine. Samo on i to radi nekako veselo. Veselo se umoči u ogromnu blatnjavu baru i onda se prevrće po njoj kao da je njegovo belo krzno meso koje se valja po pohu. Ispohuje se blatom ama baš svaki put kada padne kiša. Voli čovek. Hoću reći pas.
Bilo kako bilo, zajedničko nam je svakako to da se i za mene i za njega sa sigurnišću može reći da smo stoka.
On je takođe i odlučan. Često me vodi u šetnju. Volim mužjake koji znaju šta hoće.
Šećkamo se i zapišavamo naokolo. Dobro, samo on zapišava naokolo, mada ne vidim kako se to razlikuje od onoga što ja radim. On zapišava, ja pišem. U svakom slučaju, želimo na neki način da obeležimo naša postojanja. Da kažemo, hej, pa i ja sam bio-la ovde. Na ovom ogromnom gnjecavom svetu apsolutno nije bitno ni što ja pišem, ni što on zapišava, uvek će doći neko posle ili pre nas i zapišati preko našeg traga. Bolje i više.
Ali nema veze, jer sve što on radi, radi nekako veselo.
I ima savršeno lepe uši. Ponekad pomislim da su njegove uši dokaz da Bog postoji.

2 коментара:

  1. Сарооо! Је л' ово опет био покушај обрта? Ал добро па си показала карте већ крајем првог пасуса (или почетком другог, зависи од концентрације) :Д

    Иначе, много лепа проза. Био сам дирнут неким местима.

    ОдговориИзбриши
  2. Nije bio pokusaj obrta, naravno, zaboga valjda svako normalan zna da se bezuslovna ljubav postize samo sa psima. :)

    Btw hvala :)

    ОдговориИзбриши