субота, 04. септембар 2010.

Sa druge strane rajsferšlusa

... prostor crnog ranca napunjen stvarima. Stvarima koje je kao kakav dabar nabacala u njega, kao grančice koje sprečavaju reku da ide svojim tokom. Sprečavaju je da je reka ne odnese. Ili je možda vuku na dole. Sleže ramenima, i nastavlja da trpa.

Šrafciger. U ženskom rancu? Ujak je promenio antidepresive, a zatim je seo u kola i dva puta se čuknuo dok je došao do nje. Onda je šrafcigerom koji je donela, malo popravio branik. Šrafciger je vratila u torbu, odlučila je da mu veruje, ponovo je sela sa njim u kola. Zakucali su se u parkiran automobil na sledećoj raskrsnici.

Novčanik. Neviđeno drečav. Neki bi rekli i pomalo prostački. Kupljen je u Berlinu. Tamo boje drugačije izgledaju.

Mobilni telefon. Koji zapravo nije njen. Sadrži u sebi broj jednog staračkog doma, u kome je jedna zahtevna starica očekuje plačnim glasom i ustaljenom replikom "eh da mi je da umrem", čekajući da joj ona donese čarape, bez kojih je izgleda njen život nepodnošljiv.

Crne, tanke, pažljivo odabrane nazuvice. Kupila ih je za babu.

Rubikova kocka. Poklon za prijatelja.

"Kazablanka" duvan, papiri i filteri. Loš duvan sa lepim nazivom. Zato ga je i kupila. Htela je da puši Kazablanku u Krakovu. Vreme u Poljskoj je isticalo, lakše je uz cigaru. "Palenie zabia".

Mp3. Kada ne zna šta će, nabije slušalice u uši, nekada ni ne pusti muziku. Zabavljaju je zvuci sopstvenog disanja.

Malo bločke i hemijska. Da zapiše sve ono što treba da uradi. Za sve one za koje treba da uradi. U određenom vremenskom periodu. A tu i tamo, padne i po koji stih.

Tri keksića u obliku koskica. Ima kuče sa plavim očima, koje nekada spava kod njenih nogu.

"Jadnici", Viktor Igo. Da ima za šta da se drži u prevozu. Da bi ih pročitala što brže. Jer su pisani u vreme kada pojam media nije postojao kakvog ga danas znamo. I baš kada poželi da ih zapali, Viktor je ošamari nekom mudrom rečenicom, trola se cimne, ona posrne, i po ko zna koji put postavi sebi pitanje - Gde si pošla?

Ne zna gde je pošla. Zna samo šta nosi na leđima. Zatvara ranac uz "zuc" rajsferšlusa, i nastavlja dalje.

8 коментара:

  1. Много добро... помало тужно, као и већина писања "са друге стране". Читала Палахњука?

    ОдговориИзбриши
  2. Ako Lule tome i sluzi :)

    Pa kao shto ti napisa u tekstu "o onima koji pisu" :)

    Nisam citala Palahnjuka, sta mi preporucujes?

    ОдговориИзбриши
  3. Преживели (Survivor) има много погледа "са друге стране" :), Загрцнут (Choke) и нешто комерцијалније Борилачки клуб (Fight Club) - по овој је сниман онај филм из '99 са Нортоном и Хеленом Картер (мада је ово последња препорука, можда из сличних разлога бунта као са Премијом :)) )

    ОдговориИзбриши
  4. Agrrrhhhh, ja i imena. Ponekad stvarno sumnjam da imam alchajmerovu. NAravno da sam gledala Fight Club, to mi je jedan od omiljenih ako ne i omiljeni film. Hvala za podsetnik u svakom slucaju :)

    ОдговориИзбриши
  5. mnogo dobra!!!!! tako suptilno oblikovano sve sto ti je na "ledjima". bas bas mi se svidja

    ОдговориИзбриши
  6. e, ali ima ljudi koji mi pomazu da nosim teret, kao na primer, neka maja sto mi pravi sendvice sa majonezom i kulenom!

    ОдговориИзбриши