недеља, 12. септембар 2010.

Sa druge strane frustracije

Frustracija kilo. Piscu iznad glave. Piše po "narudžbini". Dešava se sledeće:

Muškarci znaju zašto
- radni naslov -


1. Ent. Policijska stanica. Dan.

Rano ujutu. Prazna prostorija sa jednim prozorom iz koga dopire svetlost koja osvetljava MARIJINO (Zgodna crnka, svetlih očiju, nosi belu treger majicu, ima puštenu kosu, i blago raskrvarenu usnu) lice. Smirena je, gleda u jednu tačku ispred sebe. U sobu ulazi INSPEKTOR (pedesetih godina, poveći stomak, sa zalizanom crnom kosom, nosi odelo i aktovku.) Ušmrkava šlajm u grlo, Marija diže pogled, on joj se "zavodnički nasmeje". Inspektor seda za sto. Ostavlja aktovku pored stolice, otvara je, stavlja je na sto.

INPEKTOR:
Pa, Marija, hajde da prekinemo sa ovim mučenjem, dokazi su tu, za tebe bi bilo najbolje da sve priznaš.

Marija se kiselo nasmeši.

INSPEKTOR:
Dobro.

Vadi limenku "Jelen" piva iz aktovke. Otvara konzervu. BLAGO PRŠTANJE PIVA. Srkne penu koja je izašla zatim oblizne usnu.

INSPEKTOR:
Reci mi pile, koliko si ovde? 48 sati koliko ja znam. Mora da si, umorna, ukočena, i žedna na kraju krajeva. Možda bi smo mogli da sarađujemo.

Marija obori glavu. Zatim je podigne gledajući ga zavodnički.

MARIJA:
Volim muškarce koji posluju uz pivo. Jelen meni, izveštaj tebi.

Inspektor joj otvara konzervu, daje joj, ona je prihvata rukama vezanim lisicama. Inspektor se nasmeje.

INSPEKTOR:
Muškarci znaju zašto.

Otvori fasciklu, škljocne hemijskom.

INSPEKTOR:
Pa da počnemo.

2. Ent. Dnevna soba. Noć. - fleš bek

Dnevna soba srednje veličine, na sredini je kauč fotelja i televizor, sa strane police sa knjigama. Sa leve strane su otvorena vrata od terase iza kauča se vide vrata od spavaće sobe. Marija (vezane kose u rep u istoj beloj treger majici i crnim pantalonama, sedi na kauču, na televizoru je košarkaška utakmica Srbija - Turska. Iza nje se šetka ALEKSANDAR (obučen u trenerku i običnu majicu, duža kosa vezana u rep, sa bradicom) držeći mobilni telefon u ruci. Uznemiren je.


ALEKSANDAR:
Znam da je bitna utakmica, ali imam nešto važno da ti kažem.

MARIJA(srknuvši pivo):
Posle utakmice. Strpi se.

ZVUK PORUKE. Aleksandru zasvetli telefon. Odlazi iz dnevne sobe u spavaću. Marija se hvata za glavu, stiska jače konzervu. ALeksandar užurbano staje ispred nje mašući gaćama koje drži u ruci.

ALEKSANDAR:
Ja sad idem. Pakujem se. Gotovo je.

MARIJA:
Smiri se, Aleksandre, rešićemo to, i molim te pomeri se sa ekrana.

ALeksandar demonstrativno odlzi u spavaću sobu.

MARIJA:
Jebem ti sunce, da ti jebem!

ALeksandar prolazi iza nje sa torbom.

ALEKSANDAR:
Zbogom.

MARIJA:
Zovem te kada se malo smiriš.

ALeksandar baca torbu na pod, kreće ka Mariji.

ALEKSANDAR:
Odlazim zauvek iz tvog jebenog života a tebe boli kurac. Koji usput nemaš!

MARIJA:
Jao, ajde, sad jedna odbrana, ajde molim te.

Aleksandar uzima svećnjak sa police, baca ga na televozor i razbija ekran. Iz ekrana iskaču varnice. Marija se besno okreće. (Sa spoljne terase dopiru zvuci očajanja.) Marija ustaje, udara pesnicom Aleksandra u glavu, on joj uzvraća udarac. Marija se hvata za usnu, gleda u prste na kojima je krv. Spušta glavu. Stavlja ruke na struk.

ALEKSANDAR:
Izvini, ja...

Marija vadi pištolj iz zadnjeg dela pantalona i prostreli ALEKSANDRA kroz glavu. On pada na pod, iz čela mu curi mlazić krvi. Marija vraća pištolj za pojas. Seda, uzima ponovo gutljaj piva. ZVUK PORUKE. Marija ustaje, kopa po Aleksandrovoj torbi, vadi telefon. Čita poruku u kojoj piše: "Gde si, čekam te u kolima. Cmokić." Marijini prsti kucaju po brojevima na telefonu. Na ekranu piše: "Silazim." Marija preskače preko Aleksandrovog leša i izlazi iz stana.

3. Ekst. Parking ispred zgrade. Noć.

Redovi automobila. Samo na jednim kolima su upaljena poziciona svetla. U crvenom "pežou 206" sedi PLAVUŠA (Podignut rep, veštačke trepavice, majica na bretele, cirkonski nakit oko vrata.) Gleda se u retrovizor maže sjaj za usta. Marija joj kuca na vrata, plavuša ispušta sjaj na pod. Veštački joj se nasmeje, pritisne dugme i otvori prozor na pola. Marija vadi ruku koju je držala iza leđa a u kojoj je pištolj, plavuša cijukne a Marija joj ga stavi u usta.

MARIJA:
Hajde, hajde, ne drami, navikla si. Šššš. Polako izađi iz kola.

Plavuša je sluša, krišom pritiskajući neko dugme iza volana.

4. Ent. Dnevna soba. Noć.

Plavuša plače, histeriše i vrišti nad Aleksandrovim lešom. Marija je iza njih, drži lap top u krilu, jednom rukom kuca po tastaturi, drugom drugom pištolj koji je uperila u Plavušu.

MARIJA:
Jebo te, nikad se nisam dobro snalazila na netu, el znaš ti ko je dobio utakmicu Srbija - Turska?

Plavuša kreće da jeca još jače.

MARIJA:
Ček, ček, a evo ga. Nemoguće. Jao, mamicu im. Jao. Nije mi dobro. Uf, ajde pile idi u kuhinju i donesi mi malo vode i šećera.

Plavuša je zbunjeno gleda.

MARIJA:
Brzo!

Plavuša ustaje potresena, odlazi do kuhinje. Marija ustaje, odlazi do Aleksandra, Meri korake odakle ga je upucala. Simulira pucnjavu. Plavuša se vraća sa vodom u ruci, daje ga Mariji.

MARIJA:
Hvala luče. Ajde sad stani ovde.

Plavuša je uplašeno sluša. Marija je okreće ka ALeksandru, stavlja joj pištolj u ruke. Iz zadnjeg dela pantalona vadi još jedan, udaljava se od plavuše. Staje iznad Aleksandra. Uperuje pištolj u Plavušu. U tom trenutku specijalci upadaju u stan.

SPECIJALAC JEDAN:
Ruke u vis, ni korak dalje.

Marija baca pištolj u ruke. Plavuša pada u nesvest.

5. Ent. Policijska stanica. Dan.
Sve je isto kao u sceni jedan.

INSPEKTOR:
Ono što nisi znala je da je ona šefova ćerkica. Eh, moja ti.

Marija nateže limenku, ispija pivo do kraja, spušta je na sto.

MARIJA:
Gde ih samo nalaze takve retardirane.

Inspektor briše znoj sa čela, ne prija mu Marijina blizina. Marija gleda u pivo.

INSPEKTOR:
Gledala moja žena seks i grad sinoć, e pa tamo stalno pominju kako se muškarci vas, da kažem samostalnijih, plaše, možda je to...

Marija se nasmeši, hitrim pokretom pocepa limenku na pola, preseče inspektoru grkljan iz koga lipti krv, on se hvata za gušu, pokušava da uradi nešto. Marija mu prilazi, vadi njegov pišolj iz futrole, stavlja ga sebi u pojas na zadnjem delu pantalona. Šutira stolicu na kojoj sedi inspektor, on pada na pod, hvata je za nogu. Marija ga šutira u glavu drugom slobodnom nogom, onesvešćuje ga. Stolicom razbija prozor, okrene se ka inspektoru.

MARIJA:
Muškarci znaju zašto. Žene kako.

Marija izlazi kroz prozor.


Nastaviće se...


*Napomena: Format scenarija retardiran zbog formatiranja na sajtu.

5 коментара:

  1. totalno sam se unela u pricu pisi nastavak odma'

    ОдговориИзбриши
  2. paaaa, izasla je napolje, ostala je zajebana i rokala svakoga ko joj smeta. to je u principu to :D

    ОдговориИзбриши
  3. auuuu. koja terapija. sto ja ne znam da napisem ovako nesto da se ispraznim.
    dobra, dobra. skroz sam se unela, prosto bih izasla na ulicu sad i rokala sve ljude.

    ОдговориИзбриши
  4. Ajoj! jbm mu miša! Ajoj! Pokušaj sa Tarantinom za film.
    Ironija je što sada upravo ispijam limenku jelena u klubu, dok sam čitao. valjda sam se snašao sa vremenima :))

    ОдговориИзбриши
  5. Boli Tarantina uvo za mech Srbija - Turska :D
    Pazi sa tim pivom da ti neka isfrustrirana ne pridje sa ledja :D

    ОдговориИзбриши