среда, 29. септембар 2010.

Sa druge strane autobuskih vrata ili bilo jednom u divljem Dži Es Piju

Tajni život buseva, trola i tramvaja. Ko će im ući u trag, vremenski raspored i putanju kada su radovi (često nepotrebni i ne tako dobro organizovani) na putu u Srbiji isto što i kiša u Britaniji, nikome ne prija nešto posebno, ali su ljudi jednostavno navikli na vremenske uslove. Ukoliko se vozite gradskim prevozom ceo svoj život prosto počnete da osećate neku vrstu pripadnosti u tom uvrnutom sistemu. Kada sam sela u novu trolu, pre neki dan, ko da ju je neko meni lično poklonio. A jesam, majke mi, zahvalno dete, ne treba mi mnogo da se obradujem. Čak je imala i ona crvena svetleća slova da mi kažu u kom pravcu idem i koliko je sati. Još kada bi ubacili i nazive stanica i Bog da nas vidi. Zamišljam sebe kako jednog dana stojim u troli i vidim stranca u prevozu kako pogleda u crvena slovca na kojima piše ime stanice, zatim u kartu, i veselo izađe napolje. Međutim, dok civilizacija konačno ne dođe i do nas, gsp još uvek predstavlja mini verziju srpskog divljeg zapada, a zna se kakva su pravila tamo. Baš kao u filmu Džona Forda, "Čovek koji je ubio Liberti Valansa", kada mladi i naivni Stodards dolazi tamo sa svojim knjigama i bezvrednom diplomom pravnika pa dobije bičem po p p p plećima. Svaki čovek za sebe, svaki lakat (revolver) za sebe. Ustati staroj ženi, ili trudnici, pitanje je časti i lične vizije moralnih načela. Često nas je previše na malom mestu, šerif je kao i uvek odsutan, ukoliko na kratko ne bane sa đubretarskim prslukom da overi da li imaš kartu, i to je to...
I zamislite onda mene u tom svetu. Zapravo nema šta da zamišljate, išlo je otprilike ovako:

Ortak: Sjebala si vrata naslanjanjem na njih.
Ja: Stvarno? Kako to?
Ortak: Pa lepo, kada se nasloniš na njih više legnu u ležište i posle se teže otvaraju. Kao na primer ova. Ova uvek imaju taj problem.
Ja: U jebote, idemo ovim busevima toliko da raspoznajemo određena vrata i njihove probleme.
Ortak: Pa da, što me i čudi, šta si mislila da znače oni natpisi ne naslanjaj se na vrata? Kao, stavljali su to jer brinu za tebe? Nije moguće da nisi primetila taj natips.
Ja: Videla sam. Ali... Mislila sam da je to zato što brinu za mene.

Sledeći minut proveli smo vozeći se u tišini.

Нема коментара:

Постави коментар