уторак, 06. јул 2010.

Sa druge strane Milojeva 'leba

Ili bar sa druge strane onoga što ja smatram pod Milojevim 'lebom. A to je 'leb svih nas. Svi smo mi Miloje.
Nego da počnem odakle treba da počinje sve što ima početak – od početka.
Došla majka iz C - marketa, pardon, Maksija, i dovukla neka odvratna crvena kolica sa hranom, ne znam šta joj bi da ih kupi. Izgledaju nešto kao sportska verzija kolica za pijacu, nešto kao što postoje peglice i sportska kola, e pa isto tako samo za pijacu. Zeznuta drška, srebrno crveni delovi... Shvatate otprilike šta hoću da kažem. Mada to u principu nema nikakve veze sa pričom. U svakom slučaju ja tu coknem na jogurt koji je ona kupila. Na šta ona, kao svaka druga emancipovana žena sa sportskim kolicima za pijacu, popizdi, jer ne može više da popamti šta ko voli. Na šta je ja podsetim da govori sa mnom, osobom koja je jede i pije sve, ali koja je doživela skoro pa psihološki krah kada je otkrila da njena omiljena pekara u kojoj puštaju francuske šansone pripada Miškoviću.
"A šta fali tom jogurtu?", upita me nepromišljeno.
"Pa vidiš, ova nova marka "Premia" mi dosta ide na živce. Počeli su od čipseva sada ih ima svuda. A najviše me nervira njihov beli svedeni dizajn. Kao, vidite kako smo pedantni i savršeni, kupite nas i budite i vi pedantni i savršeni..."
"Kada smo već kod toga, koliko se nisi kupala? Ne odgovaraj, nema veze, samo ti stavi te stvari u frižider."
Tu ja uradim kako mi je zapoveđeno i frapiram se. Premia me napada. Ima je svuda. Na viršlama, jajima, jogurtu, zatim u špajzu na čaju, testu, pa čak i soku od paradajza.
Molim vas, neka mi neko kaže da i to nije Miškovićevo! Mada nije ni bitno čije je, ima ga svuda. Atakuje.
Nakon napada, odlučila sam da objasnim majci da mlečne proizvode uvek kupuje tako da su iz Subotice ili Pančeva.
"Majka, mi volimo te krajeve zar ne. Mi znamo te ljude. Znamo Miloja, na primer, sa onim njegovim gustim brkovima, crvenim obraščićima i krivim nosem preko koga pada senka njegove plave radničke kape, i možemo da ga zamislimo kako hrani kokoš i krave, i prelazi preko polja sa kosom preko ramena kao na Van Gogovim slikama uz zalaske sunca. Mi ga znamo, i želimo njemu da damo pare, da može nakon napornog dana smireno da sedne sa Slavkom u dvorište ispod jasena, uz jednu dobru kaficu, šljivu i Drina cigarete. Zar, ne?"
"E, aj mi daj frotir da se ispružim malo."
"Evo...",rekoh ja odlazeći po frotir, ignorišući njeno ignorisanje moje priče. "Dakle, majka, tako ti ovog frotira, sledeći put u Maksiju, misli na Miloja."
"Dobro. Idi u sobu i utišaj muziku."
"I nosi ceger, ili ta kolica ali ne trpaj sve u kese nije ekološki."
"Saro."
"Molim."
"Ne preteruj."

1 коментар:

  1. da, da, prokleta Premia, svuda je ima, majku im premijernu!

    Čak su votku počeli da prave, ne obazirući se na leleke ruskih seljanki..

    ОдговориИзбриши