петак, 04. јун 2010.

Sa druge strane prostakluka

Ivana Matić Matora je dama. A povrh svega i savestan vozač. Nekada davno, pred njom su bila dva izbora. Da ne pije kada vozi, ili da vožnju savlada toliko da određene količine piva ne predstavljaju remetilački faktor. Dama Matić se odlučila za drugu opciju. Vešto je baratala menjačem, mrdajući prstima tako što je palcem dodirivala jagodice svakog ponaosob sve dok se ne bi upalilo zeleno svetlo. Nije preticala. Poštovala je propise. Po najviše čuvare javnog reda i mira, gospodu u plavom. Na izgovoreno "Gospođice Matić", ona bi bez pobune davala vozačku kako bi joj popunili još jedan papirić sa kaznama u kolekciji. Neke devojčice su skupljale salvete, Ivana je sačekala da poraste, a zatim našla drugačiji hobi. Međutim, povrh svega, Ivana Matić je retko psovala u saobraćaju. Sve dok joj u kola nije sela... Pa... Ja.
Napolju pljušti kiša, vraćamo se iz hisptersko klaberskog rekla bih pakla, ali i sam pakao ima neku dubinu. Elem, napolju je kiša. Mokro je. Uzbrdica. Na semaforu zeleno svetlo. Kola ispred nas kreću da idu u nazad. Gledam u vozača, i ne vidim ga. Potonuo. "Pu, mamu joj", lakomisleno pomislim da je žensko u pitanju, "Misli da može da hendluije dva menjača u isto vreme.". Matić je u blagoj panici, pritisnula bi sirenu, ali ne zna gde je. Kola se približavaju, Matić uspeva da pritisne sredinu volana, potonuli vozač izranja. Da, vozač. Muški rod. Izranja, a u meni, finoj, nivo prostakluka narasta. Polako shvatam zašto ljudi izlaze iz kola da se tuku. Ali mi ne pada napamet da izlazim napolju po kiši, i još dobijem batine. Šta mi je drugo preostalo?
"Pa jebem mu miša, našao je kada će da gnjuri."
"A ja mislila oni se ljube", komentariše dama Matić smejući se, dok joj asmatična pluća blago šušte.
"A jeste ljube se..."
"Znači, liker?", konstatuje.
"Liker, liker, od mente".
Trenutak tišine. Jako neprijatne tišine.
"Znam. Mnogo glupa fora. Ali šta sam mogla da kažem, liker od vaginalnih čega god..."
Neprijatnost gradira. Kiša rominja po staklu.
"Pa dobro, moramo ga razumeti", pronalazi Ivana prave reči, "U svakom slučaju, jako je mokro."
Ostatka se ne sećam. Do kuće sam pokušala da dođem do vazduha. Prostakluk je nekada zabavna stvar.

Нема коментара:

Постави коментар