петак, 28. мај 2010.

Sa druge strane saveta

Nisam baš merodavna za davanje saveta. Ovo je više nešto što želim da stavim na papir. Da me podseća na ono što bi trebalo da radim, kada me ponovo posete, neki dani što u valerskom ključu naginju tamnijim nijansama.
Jednostavno je. Kada kreneš, nemoj stati. Ne pravi pauze, pauze su nekada pogubne, remete ritam, mali predah je u redu. Konstantnost je bitna. Linija na na krivoj koja ne bi trebalo da izgleda zubato. E, i bitno je hodati sa lakoćom. Ako te obuća žulja, pusti muziku. Ili uhvati nekoga za ruku. To pomaže. Obuci se tako da obavezno imaš neku maramu, ili šal od svile, oko vrata. Ako je toplo, pusti da leprša, a ako je hladno ogrni se njome, nekada lepo zagreje, pogotovu ako je poklonjena. E, i imaš pravo stati kada je na semaforu crveno svetlo. Ne može se glavom kroz zid. To smo već pokušali.
I nemoj se plašiti. To je normalno, znam, ali nemoj, jer kada bolje pogledaš nemaš šta izgubiti. A neke ljude nećeš izgubiti, pa sve i da pokušavaš. Jer su takvi. Pravi. Pravi ljudi, iza tvog levog i desnog ramena.
Što kaže Kanje, "Reach for the stars, so if you fall, you land on the clouds..."
A dobro se zna, da i Kanje i ja imamo dobro ekipu. I ponekada se ponašamo neprikladno.

Нема коментара:

Постави коментар