уторак, 06. април 2010.

Sa druge strane ...

Sišla sam kod bake, nismo se videle četiri dana. Bila je ispred televizora zavaljena u fotelji sa ispruženim nogama na tabureu. Imala je novu frizuru, zapravo samo je malo skratila kosu, ali je idalje bila loptasta onako kako joj je frizerka namestila. Ja sam svratila da vidim šta radi, šta ima novo. Ona se obradovala. Sela sam na tabure. Gledala sam u nju, a ona u tursku špansku seriju. Šeherzada je doživljavala emotivni krah.
I baš kada sam mislila da i nema nešto posebno novo, i da nikada zapravo ništa i nije nešto posebno novo, ona mi reče, "Umrla je Milka."
Odmah sam se setila glasa te starice koji je uvek zvučao kao da doziva sa dna nekog bunara, "Nadu bih molila." Svaki dan, negde oko šest. Baku je to nerviralo. Ma sve nas je to nerviralo.
I tih par dana pre smrti ju je zvala. Čak joj je i rekla, "Nado, umreću ti.", a baka je kao i uvek odgovarala "Svi ćemo moja Milka." "Hoćeš li mi doći na sahranu, znam da malo teže hodaš?", pitala je. Baka je naravno rekla da hoće, a onda su nastavile da komentarišu ovu novu tursku seriju što se pojavila na televiziji. Lep je taj Istambul, zaista.
I tako, sedim ja na tabureu kod bakinih nogu, ona mi priča da je umrla Milka, i eto, obećala joj je da će joj doći na sahranu, a Orlovača je daleko. Stvarno, kako će sa tim nogama?
Na tvu Meliha samo što nije udavila svoje dete jer je žensko a Ali Kemal kupuje ljubavnici zlatnu ogrlicu. Baka izusti jedno "Cccc", i nastavi da prati seriju.
Ja se vratih svojoj svakodnevici, koja se u principu i nije mnogo promenila, osim što je preminula Milka, žena koja je zvala svaki dan oko šest, koja je smrt predosetila, ali je pre toga ipak izvukla obećanje mojoj baki da će joj doći na sahranu.
Daleko je Orlovača. Daleko je i Istambul. Ali je lep. Zaista.

1 коментар:

  1. Nemoj pogreshno da me shvatish, ali pricha bi bila mnogo bolja i efektnija da si ubacila detalj koji te nervira kod bake i da se zavrshava kako je i baka umrla (fiktivno, naravno).

    ОдговориИзбриши