субота, 10. април 2010.

Sa druge strane brzine

V=S/t.

Brzina je pređeni put u jedinici vremena. Valjda. Tako su me barem učili, onomad, kada sam bila ista kao tinejdžerke koje danas začudno gledam u autobusu. Gledam, kako puštaju svoj omiljeni bend sa stavom prema svetu na mobilnom, kako tako predivno i preslatko misle da sve znaju, pa i da je Džim Morison pre svega bio veliki umetnik, a ne samo alkoholičar i narkoman, kako je to pogrešno dočarano u onom filmu. Gledam kako one apsolutno znaju da su ih na žurku zvali samo da bi se smuvali sa tim i tim, ali kao mogu samo da sanjaju. I sećam se sebe, koja sam bila ista, i koja ih sada gledam, tako nekako, malo drugačije, baš kao što su mene gledale starije burazerove ortakinje, a ja pizdela, jer matorke mogu samo da me gledaju sa visine i žale za tim što im ja tako, po njihovim pogledima, mlada i zelena, skidam frajere.
Pa i to je brzina, zar ne? Pređeni put od klinke, do ogorčenog cinika, koji gleda sa visine, i kapira da umetnost alkoholizam i droga, jednostavno po prirodi stvari idu zajedno. U jedinici vremena, naravno. Uvek u jedinici vreme. Pa brzo je to prošlo, rekla bih.

Brzina je takođe, pređeni put kojim hrana dođe i prođe do mene, u jedinici vremena. Na primer, moja mama celo jutro sprema nešto za mene, da bih ja u vrlo kratkoj jedinici vremena, pila supu iz šolje bez knedle, jer nemam vremena da je žvaćem, dok se pakujem jer moram da nastavim put. A ovo drugo što trpam iz plitkog tanjira, ne gledam tačno ni šta je, dok za kompom proveravam fejsbuk. Jebiga, da se ne lažemo, svi mi moramo da proverimo fejsbuk, par puta dnevno.
Tako to ide, živim brzo, hranim se još brže.

Brzina je takođe kada, nakon jela, siđem kod bake, trudim se da ne pegliram, i odmeravam na satu deset minuta koje mogu da joj posvetim od tog dana. A ako pređeni put reči u njenoj priči uspešno ode od tačke A do tačke B, bez skretanja, ja ću, u pristojnoj brzini, uspeti da budem dobra unuka i osoba koja živi brzo, hrani se još brže i ima specijalnu tehniku disanja kojom sprečava pegliranje po samoj sebi.

Brzina je takođe i ono što menjamo menjačem na kolima.
Pa se isto tako jednog dana može se destiti, da u brzini, ja prelazim pešački na crveno, pa kola pređu preko mene, pa više nije ni bitno koliko sam brzo prerasla iz klinke u cinika koja veruje da je nakon desetominutne seanse sa bakom ipak dobra unuka.

Eto, brzina je svašta nešto, a sve je to uglavnom pređeni put u jedinici vremena.

3 коментара:

  1. au. objasnila si. osim sto si slagala da jedes. ikada.
    mada, malo me bedaci sto je ceo nas zivot stao u 30ak redova. druga polovino moja.

    ОдговориИзбриши