четвртак, 18. март 2010.

Sa druge strane blokade

... je slomljena tastatura. Prvo ste iz zezanja pokušali da pišete nožnim prstima, jer vam ionako ne ide, pa što ne biste probali nešto novo. Onda ste pogledali na sat, i shvatili da više ništa nije smešno. Onda ste krenuli da kucate ljvneonicnwcfevbefuv, ne bi li vam nešto samo došlo, međutim kako nije, krenuli ste da treskate rukama po tastaturi, pa zatim i glavom, pa kada ste istetovirali karaktere na čelu, shvatili ste ono što je bilo od početka evidentno. Vinjak.
Blokada je trenutak u kome život prestaje da ima smisao, pa vam se sve pomeša i više ne znate da li imate blokadu jer je život besmislen ili je život besmislen jer imate blokadu.
Blokada je najveća noćna mora onih koji su se u životu zajebali i uzeli pero tj tastaturu u ruke. Idete ulicom i pitate se kojoj ste babi stali na nogu u busu pa vas je proklela nekom zajebanom magijom koja uključuje čak i mahanje pilećim nogicama.
Blokada je kada vas ukućani bez i reči prigovora ostavljaju na miru, i neprirodno vam se smeju, jer se plaše da im ne otkinete glave.
Blokada je kada vas vaš lični anđeo čuvar, ne znam da li ih vi posedujete, ja imam dva komada, vodi na besplatnu masažu, a dok vas blagi večito nasmejani lik gnječi i trlja mirisnim uljima, vama proleće hiljadu stvari kroz misli. To se zatim prekine jer shvatite da vam lik masira i zadnjicu, pa pošto sam seljanka i nikada niste bili na masaži ne znate jer to normalno. Mala digresija, ali ako neko praktikuje profi masaže, neka me prosvetli, da li sam izvraćarena ili masaža gluteusa ide u aranžman? Sve u svemu i nije bilo loše, samo je blakada i dalje ostala.
Blokada je kada se pitate da li je u redu što trošite kiseonik ljudima koji možda i rade nešto korisno na ovom svetu.
Blokada je kada na google–u ukucate, kako uspešno izvršiti samoubistvo, pa vam naravno izađu samo sajtovi sa savetovalištima, pa saznate da se jedan milion ljudi godišnje ubije na ovom svetu, a i da na svakih četrdeset sekundi neko sebi prereže vene, ili se obesi, ili skoči sa mosta, ima opcija... A ja mogu da se kladim da je od tih milion barem pola imalo blokadu. Tj svi su imali blokadu, inspiracija je potrebna i da se živi ne samo piše.
Blokada je... Zajebana stvar.
Kako se prevazilazi? Ne znam.

Jednoga dana jednostavno bude lep dan. A vi imate dva komada anđela čuvara kod sebe, jednog što vas vodi na masažu, drugi što vas mrda iz pasive i zbog koje se prijavljujete na letnje radne kampove u Berlinu koji doduše uključuju čišćenje grobova, ali to su sitnice. I shvatite da će sve biti u redu. A i ako ne bude u redu, nekako će biti.

Нема коментара:

Постави коментар