недеља, 17. јануар 2010.

Sa druge strane buđenja

Hodam Saharom, izgubljeno. Svuda oko mene su dine. Bezbroj dina koje se transformišu i menjaju svoje mesto sa svakim naletom vetra. Usta su mi suva ko pesak koji me okružuje, a dah mi miriše na rakiju. Sinoć sam se prepila. Isisala sam i poslednju kap orahovače iz plastične flaše na čijoj ambalaži Jelena Janković mlatara reketom i propagira zdrav život. Ako, orahovača je zdrava, sav taj jod pogotovu. Dobra, ljuto-slatka orahovača, zalivena pivom punim b vitamina. Tečna esencija zdravlja, i fizičkog i psihičkog!
Čekaj, nešto mokro mi je na licu, mokro, dlakavo i pomalo grebucka. Da li to u Sahari padaju mokro-dlakavo-oštre kapi kiše. Ili... Šerloče, kretenu nenormalni, sklanjaj mi se sa face i prestani da me balaviš!
Iz susedne sobe razaznajem majčin glas, tj. glas vođe čopora. "Ajde Šeki, budi Saru, ta je sinoć zaginula. Samo je ti možeš izvući iz kreveta." "Mama, Šerlok mi skače po glavi!" "Dobra kuca, Šele, dobar pas."
Ustala sam iz kreveta osećajući se kao mamurna osoba kojoj su, hm, skakali po glavi. Kada sam ga skinula sa sebe, krenuo je da mi jede papuče. Dehidrirana i bosonoga, krenula sam do kuhinje, do bilo kakvog izvora vode. A onda sam zgazila u baricu koju je on napravio neposredno pre bliskog susreta sa mojim licem. Uzela sam krpu i tako nenapojena sređivala sam posledice njegovog navodnjavanja moje sobe. Zatim voda, pa kafa, i Šele je uspeo da me probudi kao niko drugi.
Međutim, vođa čopora me je čudno gledala. Nanjušila je da nešto sa mnom nije u redu. I nije bilo. Tada mi se činilo da ništa nije u redu. Dok je ona kao svaki poglavica, sedela za stolom i dimila, tj pljugala svoj jutarnji "L&M", ja sam pokušavala da obuzdam naspavanog Šerloka, ornog za igru. Prvo smo se malo otimali za lutku. Onda smo igrali fudbal dok on nije strpao lopticu u usta. Ah, ti kučići, kako čovek da im svira "igranje rukom", tj njuškom. Pa smo se malo rvali, pa smo se malo grizli. Pa smo malo gledali svet naglavačke. Pa smo malo žvalavili moju kosu, i prevrtali činije sa vodom. Pa sam ja sa poglavicom delila moj duševni bol. Pa smo opet posmatrali svet naglavačke. A onda smo klali male plišane igračke, pa smo se jurili i sakrivali ispod stola. Pa smo opet razmenili koju poučnu sa poglavicom.
I na kraju smo se umorlili. Konačno sam sela za sto i pričala sa mamom bez kučećih reakcija na njene reči. Prešaltovala sam se u svet dvonožaca gde me je čekao isti ljuto-lepljivi bol koji je još mirisao na orahovaču. Šerlok mi se sklupčao kod nogu. Uzdahnula sam. Budnim očima pogledala sam oko sebe. Mamu, dom, i sećanje na ljude koji su uvek tu kada mi je potreban neko da se prepijam, mada je jasno da u tom presisavanju leži mnogo više. Još jednom, život je bio lep, kako kada Boromir kaže Faramiru u "Gospodarima prstenova" moju omiljenu repliku, "Remeber today my brother, because today life is good". I jeste gud. Jer je sve to igra u stvari, igra u kojoj prevrćemo šerpice sa vodom, u kojoj se nekada sakrivamo ispod stola a nekada okrećemo svet naglavačke.
Samo ponekad treba promeniti perspektivu i ponovo stati na zemlju sa sve četiri.

3 коментара:

  1. Svidza mi se...sto ti se svidza orahovaca iz plasticne flase:))) znaci, domaci proizvod... hm, to je tvoje i moje pice (pravim mnooogo dobru orahovacu) vidi link http://emoserpica.blogspot.com/2009/06/orahovaca.html
    pozzz!

    ОдговориИзбриши
  2. :)))

    odlichno, odlichno... u principu cirkam vanjak, jeftiniji je, ali kada budem htela da se pochastim znam kome da se obratim :)

    ОдговориИзбриши
  3. da,da... of kors :) za prijatelje - posebno, luks pakovanje!

    ОдговориИзбриши