четвртак, 03. децембар 2009.

Sa druge strane začaranog kruga

Impulsivnost. Jedna od mnogih mojih mana. Ali ova je posebna jer je nekako posebno zajebana. Ide u paru sa emotivnošću. E sad za tu emotivnost nisam sigurna da li je mana ili vrlina. Ne znam. Javiću kada saznam.
U svakom slučaju, čovek sam. Grešim dosta. Najčešće zbog sopstvene slabosti. Mada verujem da se to može primeniti na svakog čoveka.
Uglavnom, ponesu me te emocije i ja onda najnepromišljenije uradim neku glupu stvar, vođena čistom emocijom koja je čak najčešće maglovita, ali je tu i jebeno bocka. Ne mogu to da opišem. Duboko u podsvesti sam svesna da grešim, ali me to svejedno ne sprečava da istrajem u gluposti do kraja. Da li vam se to nekada dešavalo? Prosto ne koristim mozak. Velika siva masa u glavi koja nam čuči ispod kose. E pa ja to nekada ne mogu da uključim. Jednostavno neće. Možda imam slomljen mozak? Ili imam neke smetnje i prekide?
A opet, nekada ga koristim i previše. Krene svašta da mi se mota po glavi, misao po misao, i onda ne mogu da spavam a ponekada i teže dišem. Jer u svoj toj racionalnosti ja dobijem neku hladnu i beživotnu sliku realnosti. Kao što recimo daltonisti ne mogu na slici da vide boje, tako ja gledam u realnost na neki bezbojan način, kao neki emodaltoniozam. I ni to ne valja.
Tako da, pošto pored impulsivnosti posedujem i manu ekstremizma tj kod mene ti nema sredine, ili sam emocionalno razuzdana ili sam racionalno obezbojena, a sve to na račun ovog drugog. To mu dođe nekakav začarani krug. Bez racionalnosti ne mogu jer mi obezbeđuje egzistenciju a bez emocija i pravljenja grešaka i istraživanja sopstvene duše, kao što to sad činim, stvari nekako nemaju smisla. Nisu dramatične a samim tim ni lepe. A kod mene su izgleda ova dva pojma u svađi.
Olakšavajuća okolnost, doduše, u celoj ovoj priči je ta što ljudi izmisliše filozofiju, i što bejaše neki Aristotel što je pominjao neku zlatnu sredinu. E pa ja joj se nadam. Možda ona može da prekine začarani krug? Ili ću jednostavno da opravim polomljeni mozak, a emocije i impulsivnost malo smanjim na volume - u. Probaću u svakom slučaju. Poželite mi sreću, a ja vama toplo preporučujem malo ozbiljne filozofije i književnosti umesto ovih mojih baljezgarija.
P.S.
"Emodaltonizam", jebote gde ga nađoh?
P.P.S.
Ovaj post nema veze sa predhodnim.

7 коментара:

  1. emocije i impulsivnost smanjiće (se kroz) iskustvo

    :)

    ОдговориИзбриши
  2. Brate...impulsivnost, daltonizam, ekstremizam,egzistencija, istraživanje sopstvene duše, emotivnost, racionalnost, zlatna sredina, začarani krug, polomljeni mozak... Posle ovakvog teksta mogu da zaljučim samo jedno: mladi ovih dana moraju mnogo više da izlaze, zajebavaju se, napijaju i gudriraju.

    ОдговориИзбриши
  3. @ vaterpolista - eh te godine :)

    @ vladislav - ako bi mogao malo jasnije da mi obrazlozish poslednju rechenicu. ili da batalim svo to teorisanje zapalim na vinjache i usput zavrshim neku travu? :)

    ОдговориИзбриши
  4. hej, krhka je to stvar, ako nije polomljen svakako je naprsao :)

    ОдговориИзбриши
  5. Aaaaaawwww, ma ja to tako malo... dodje mi kao terapija, ali hvala. <3

    ОдговориИзбриши