уторак, 17. новембар 2009.

Sa druge strane slobode

Sredina novembra, a u Beogradu proleće. Bog nam podario jedan savršen dan.
Savršen dan.
Već sam videla sebe ispod nekog koša. Vežbam šut, dok me sunce miluje, a kada omašim celu tablu čujem kako mi lopta odlazi u gomilu šarenog lišća što šuška dok se lopta kotrlja po njemu. Milina.
Međutim, sve je to ostalo na nivou pukog sanjarenja. Šutiranje na koš po jednom predivnom danu nije nešto što sebi trenutno mogu da priuštim. Dok sam u busu razmišljala zašto je to tako, i dok sam između ostalog planirala svoje vreme za taj dan, setim se ja moje profesorke filoSofije Bobe. Setih se kako se ona hvatala za članak svoje ruke demonstrativno nam objašnjavajući kako je čovek okovan.
Kada sam stigla kući, otvorih udžbenik i pronađoh odgovore na svoja pitanja:
"Čovek je rođen slobodan, a svuda je u okovima", veli nama Ruso, pa zatim u udžbeniku dalje kaže, " Čovek je za Rusoa, "po prirodi" slobodan, ali ga kvare civilizacija i kultura, zasnovane na nejednakosti i privatnom vlasništvu - a ne neki praroditeljski greh. U vezi sa tim on "utopistički" piše o društvu u kome "niko neće biti toliko bogat da kupuje druge, niti toliko siromašan da se mora prodavati."
Dakle, ukoliko ste i vi dan proveli ganjajući se sa obavezama, kako biste se uspešnije prodali, i ako se budete drznuli da napravite neku petominutnu pauzu, eto vam još nešto o čemu možete da sanjarite. Društvo u kome niko neće biti toliko bogat da kupuje druge, niti toliko siromašan da se mora prodavati.

4 коментара: