понедељак, 30. новембар 2009.

Sa druge strane izgovorenog

Sa druge strane izgovorenog je neizgovoreno. Što mu dođe i nekako logično, zar ne? Međutim do te spoznaje ja nisam tek tako došla.
Sve je počelo projekcijom filma na fakultetu, u okviru festivala autorskog filma. Sedim ja sa kolegom Peđom, smrzavamo se u velikoj sali, i gledamo film na kome se malo šta dešava. Rekoh ja njemu, "E, možda je to ona fora kao sa onim bosanskim filmom sa festa što su pravili antifilm.", na šta on odgovara "Ma super, neka ga onda puštaju u antibioskopu.". Ne znam zašto sam vam ovo ispričala, ali meni se jako dopala fora. Antifilm i antibioskop. Fali još samo, antipublika. Elem. Ode on nakon nekog vremena, uhvati ga neki neizdrž. Uhvatio i mene, ali sam morala nekako da ubijem vreme pre nego što odem na konjarnik kod baba-tetke. Konačno otkucalo četiri sata, ja ustadoh i izađoh iz sale. Kad ispred sale, Stefan Arsenijević i još neki ljudi. I on ti tu mene pita zašto izlazim sa filma kada se još nije završio. I ja debil uzmem da mu se pravdam, kao smrzla sam se, a i imam neke obaveze, a i nisam mogla više da izdržim. A u sebi se mislim, ma šta te boli kurac gde idem, ako baš moraš da znaš moram da stignem na konjarnik do pet jer ako ne stignem paranoična žena će misliti da su me opljačkali, silovali, i ubili i onda će mene da krivi za njene srčane probleme, a to ne sme da se desi jer ja zavisim od njenih jebenih para, jer sam jebeni bedni student, i to jebene bedne dramaturgije (a dobro se zna da dramaturge drka ko kako stigne), a tebe jebiga boli uvo, jer si ti već snimio filmove, ti nisi jebeni bedni dramaturg, već jebiga Stefan Arsenijević, i kontam da ti je smor što ćeš morati da vodiš okrugli sto sa autorom i još troje ljudi, ali jebiga. Međutim, naravno, sve je to ostalo neizgovoreno. I bolje je što je ostalo neizgovoreno. Žao mi je samo što ono izgovoreno nije bilo nekako više kul. Mogla sam jednostavno da mu kažem pogledaj u rečniku pojam - sloboda kretanja. To em bi bilo kul, em bi imalo veze sa filmom koji se projektovao u sali. To su oni momenti znate, kada vam kasno dođu neke kul reči koje ste mogli da izgovorite a niste. Mogla sam na primer da mu kažem i, "E znaš šta Stefane, a da ti malo ideš u pizdu lepu materinu". Mislim, nemojte me pogrešno razumeti, nemam ja ništa protiv Stefana, on izgleda kao jedan zaista jako fin, mladi, talentovani uspešni reditelj. Ali jednog dana, kada preko veze budu pokušali da me ubace da radim kod Mice, koja se u životu nije zajebavala već širila biznis, u kozmetičkom salonu, i kada se budu razmišljali da li je odgovorno da mi poveravaju sve te dlake, jer ipak sam završila dramaturgiju a ne nešto ozbiljno, i kada me budu pitali, kakve sam ja vajde od tog studiranja imala, moćiću da ima kažem, "Pa znate, jednom sam oterala Sefana Arsenijevića u pizdu materinu." On će do tada verovatno biti proslavljeni reditelj, a ja ću preko veze da molim da me puste da se bavim tuđim dlakama, dok će moji nadređeni da me gledaju sa visine misleći, "A mislila je da je bolja od dlaka. Niko nikada nije bio bolji od dlaka, ti ih počupaš a one nanovo niknu."
E sad, šta sam ja htela sa svim ovim? Pa ništa, u principu da zaključim da postoje one izgovorene reči i one neizgovorene koje najčešće tinjaju u ljudima i frustriraju, terajući ih da pišu koješta i psuju koga stignu ne bi li im bilo lakše. I da znate, lakše im je.

9 коментара:

  1. Buhahaha... ovo je hilerijus. Jedva čekam da obaj blog posane mega popularan, pa da kad Stefan otkuca svoje ime u guglu, ovaj tekst mu izađe prvi, a tek posle onaj IMDB.

    ОдговориИзбриши
  2. "E znaš šta Stefane, a da ti malo ideš u pizdu lepu materinu". :)

    super.

    ОдговориИзбриши
  3. Jedino se nadam da ti Stefan Arsenijević neće ništa predavati na "jebenoj" dramaturgiji, jer se bojim da bi ti bilo mnogo neprijatno. A tebi kad je neprijatno... uf! Ma, to se odma` vidi. E, sad, može da se desi i da Stefan ne pročita ovo, ali teško. Tipujem da će ovaj blog biti najpopularniji na faksu. Čim se pročuje...

    ОдговориИзбриши
  4. @ Vladislav - ali moj blog nece postati mega popularan, a moja sudba je opisana u gore prilozenom tekstu. hvala u svakom sluchaju.

    @ neprikladna - :D

    @ Pedja - aman, nije ovo atak na poshtovanog Stefana, vec na nezadovoljstvo sobom, on mi tu dodje kao megafin, a poshto sumnjam da ovo chita neshto mnogo ljudi neshto se ne brinem u vezi toga...

    @ Kristina - hvala :)

    ОдговориИзбриши
  5. Pa cak i kad si frustrirana, tvoje pisanje je inspirativno!!!

    ОдговориИзбриши
  6. @ Vaterbolista - hahhaha. vaterpolista. Puno pozdrava za dragu nam Banjaluku!

    @ Mirela - hvala :)

    ОдговориИзбриши