недеља, 25. октобар 2009.

Sa druge strane letaka

1. UVOD
Nema tu mnogo da se kaže, ali od nečega mora da se počne. Ja sam studentkinja dramaturgije, te sam dokona toliko, da smatram da imam pravo svoje impresije prosipati na papir i izlagati javnom mnjenju. Ko voli nek' izvoli.

2. NEMA 'LEBA BEZ MOTIKE
Tražila ja pare od mame za depilaciju. Sramota me više bilo da idem u naokolo u jakni na sto stepeni, i kao i obično uhvati me neka griža savest. Nisam više mala. Šta ću? Kud ću? Učlanim se u studensku zadrugu, i oni mi nađu posao u Delta Sitiju ili kako ga češće zovem, Alfa Selu. Treba da delim letke, i promovišem film o pokojnome Majkl Džeksonu, Bog da mu dušu prosti. Šesto kinti četiri sata, dva dana, osam sati, 'iljadu i dvesta. Fino, može, kapitalizam je to, eto kada i na pokojnome Majklu profitiraju, pa moraju i na meni malo. Ne bunim se.

3. POČETNI ENTUZIJAZAM
Dolazim ja tamo. Dočeka me neki fini mladi supervizor. Ja reko, "A ti to kao Milka Canić". On se zbuni malo, pa mi rekne "Dobro veče". "Tek ćemo da vidimo", pomislih u sebi. Upoznah koleginicu. O njoj malo kasnije. On nama objasni šta treba da radimo. Napuni nam kredenac letcima, i mi krenusmo u pohode. "Dobro", rekoh u sebi, "Koliko strašno može da bude?". Ja se spustih na prizemlje, koleginica na prvi sprat. Hodam ja tako u krug, delim one letke, ako vidim da je ko dokon, ili da možda voli dragog nam Majkla, ja mu kažem da požuri u bioskop jer se dokumentarni film o Majklu daje samo naredne dve nedelje. Obiđoh par krugova, vidim ljudi se uplaše kada me vide, skreću pogled, okreću glavu na drugu stranu. Pogledam na sat. Još dugih 3 sata i 45 minuta.

4. POBETITI SVE EGZISTENCIJALISTIČKE STRAHOVE
Vidim ja, slabo se ljudi zanimaju za Majkla, a ni moon valk im nije jača strana, uglavnom hodaju pogrbavljeno vukljajući kese i blenući u svetleće izloge. Pa reko' ja sebi,"Dobro delim bioskopski repertoar ne dinamit. To svakome treba." Idem naokolo, učtivo govorim "Biokopski repertoar, izvolite." Iskulira me prvo jedan čovek, ja sa pruženom rukom u kojoj je letak nastavim da se hladim, kao to sam htela. Nailazi neki mladić, deluje mi urbano, pomislih da sigurno ide u bioskop. Ponudim mu repertovar, iskulira me i on. Pa onda par nekih klinaca, pa neki stariji čovek. Pa i neka žena što je baš izgledala kulturno. "Možda sam umrla", pomislih u sebi. Znate ono, kada postanete duh pa nemate kontakta sa materijalnim svetom. Uštinuh se ja za svaki slučaj, kad ono, koža reaguje, zacrveneh se. Delim letke, dakle postojim, neće me neka uobražena buržoazija uveriti u suprotno.

5. IMA NAS RAZNIH AL' PRAVILA NEMA
Dobro. Sada sam i ja malo nepravedna. Bilo je i divnih ljudi. Neka devojka je uzela letak čitavih pet puta ne progovorivši ni reč. Neko me je jurio, ne znajući da u Alfa Selu uopšte postoji bioskop. Neke devojke, za koje pomislih da su uobražene buržujke, uzeše ono iz sažaljenja još mi i hvala rekle! Poneko se i nasmeši. Eh, koliko znači jedan osmeh u samom jezgru imperijalističkog carstva. Izgleda da su najgori ti kvazi intelektualci u koje sam se uzdala. Najbolja su naravno, deca. Ne zna on da čita, ali mu šareno ovo na korici, a još i padaju neke ćufte, pa gde ćeš bolje? Poenta je da sam ja uporno pokušavala da pronađem neki obrazac po kome bih znala kome bih mogla da uvalim letak. Ali ima nas raznih a pravila nema. A nisam ni ja zlato. Na kraju sam se zabola na vrh pokretnih stepenica, pa ti izlaza nema. Ti se penješ ka gore i to je neizbežno, a na vrhru te čekam ja, spremna, sa sve osmehom na licu.

6. KOLEGINICA
Kada smo već kod raznolikosti ljudi, nema pravila ni kod nas, sa druge strane letaka. Stojim ja na parkingu na poslednjem spratu sa koleginicom na puš pauzi. Gledam u solitere i nešto se mislim. Jebem mu miša, promovišem filmove tipa "Poslednja ekskurzija", a sigurno nisam veći debil od samog scenariste tog remek dela. Taman da to izgovorim koleginica zaključi da nije bila u bioskopu sigurno neke tri godine. "Ali ne znam. Glupi su mi filmovi." "Ma kul su filmovi", branim si profesiju najbolje što umem. "E a jebote, mislim što ima nekih riba, ono picnute samo tako. Ko zna šta misle o meni kada me vide sa letkom u ruci. ALi ko ih šiša. Neki momci su me ogovarali. El imaš ti dečka? Idem ja posle da se vidim sa nekim, jurio me kada sam delila lekte za neki donji veš, ali znaš kakav je. E, a što sam videla neku sa dečkom, a ima neku kosurdaču, meni njega bilo žao. Mislim ja poštujem svačiji stil i to, ali metaliku ne mogu da slušam pa da me ubiješ. Mislim metalika nije moja vrste muzike. Keva bi popizdela. Mada ona stalno nešto kenja. Ovako sama zaradim neku kintu za pljuge, pa mogu da joj odgovaram i da je teram u pičku materinu. Pička joj materina. Mislim, vidim neku lepu bluzu od deset hiljada i mogu sama sebi da je pružim. Nema šta njoj da se čepim. Malo je hladno." Ja slušam, taman pomislih da mi je bolje da se bacim sa tog parkinga, kad ona kaže, "Kako je roze nebo, kao u dugim snežnim zimskim noćima".
Pogledah u nebo, i zaključih po stoti put, ima nas raznih al' pravila nema.
P.S.
Bioskopski repertoar, izvolite!

7 коментара:

  1. Strava! Dobro je sto mi nisi pricala kako je bilo, ne bih mogla da se uzivim u pricu kao sto jesam.
    hehe.. 600 po 600. Jos par puta u delti i skupice se za depilaciju..:) ( mada ovo uopste nije smesno)
    ponosna sam, znas.

    ОдговориИзбриши
  2. moj najveci uspeh, je shto imam tebe za prijatelja.

    ОдговориИзбриши
  3. Prvo: ovo je najlepsi dizajn bloga, koji postoji u ponudjenoj varijanti! :)
    Sve i da ne znam da citam, ove sarene tackice, nalik na cufte, dopale bi mi se, pa bih dosla da vidim sta radis po blogu...
    A sto se tice samog teksta... Uh. Sve me to mnogo podseca na one price Mise Radivojevica, o tome kako neko ko zeli da bude scenarista, mora da poznaje sto vise profila ljudi...
    Promotere, zasto da ne?! To su ovi sto se prijavljuju za ucesce u Velikom bratu, pa ako si se uvek pitala: ko su ti likovi, napravi malu anketu medju saradnicima: da li bi ste se prijavili i sto? :)))
    Eto teme za novi tekst! :)
    Ja se uklapam u onu grupu sto uzima flajere iz sazaljenja... proseta do prve kante pa ih baci, misleci pritom o ekoloskoj katastrofi i kanadskoj topoli, isecenoj, da se od nje napravi letak na kom pise SKOLA KOMPJUTERA ili vec nesto tipa NAUCITE ENGLESKI ZA 10 DANA...
    Uh, sto me to nervira! Pritom se jos pitam i da li je moguce da smontiranim cicama koje dele letke ja izgledam kao neko who doesn't know to speak English ili jos gore, kao da nemam profil na Fejsbuku, Gmailu i licni blog!!! :)
    Imam blog, dakle postojim... A i za tebe se moze reci slicno. :))) Samo postavi sistem u glavi: ne delim ja ove letke, zbog Majkla ni zbog depilacije, nego zbog bloga... i sve je ovo jedan scenaristicki research! :))))

    A sada... bloging! Bolje je nego dzoging! Razmrdava iznutra i spolja!

    Osmeh.

    ОдговориИзбриши
  4. @ Minja: Naravno da sam ja sve to radila umetnosti radi! Nego malo dramim, kao i uvek, to mi valjda dodje profesionalna deformacija :)
    P.S. Znamo mi da danas svi znaju engleski, ali na tim letcima ima drugih jezika. Zashto na pr. ne bi krenula na arapski jezik, reci ti meni???

    @ Maja: Hvala!

    ОдговориИзбриши
  5. :))) Ne. Ne Farsi!!!
    Ja sam ti kadar za ruski! (hahha, skrooooz!)
    I jbo sto sam ga ucila tolike godine... Moram opet, da ucim i to bas koncentrisano...tako da... ako mi ponudis letak sa ozbiljnom skolom ruskog, GRABIM i jos ti se zahvaljujem, s osmehom, oduhadouha! :))))
    Privet! Uljibka! :)))

    p.s.
    MOLIM TE: Drami i Pravi Scene!... Stalno!!! :))) A posebno i "ponajbolje" onima koji ti kazu: ti stalno dramis, ili jos gore: ti od svega pravis scene! ... :)))
    Nije to profesionalna deformacija.
    Jer, da bi bila PROFESIONALNO DEFORMISANA ti moras prvo da zamrzis svoju profesiju... a ja, koliko vidim, mislim da ti koketiras s drugim profesijama, samo zato da bi uvidela koliko volis tu svoju. :)))

    Drami, drami i drami!!!
    Kad devojka drami, ona se brani! :)))

    ОдговориИзбриши
  6. Hahahahaha! "Kad devojka drami, ona se brani! ", zapamticu ovo!

    ОдговориИзбриши